DEKLASIFIKOVANI DOKUMENTI OTKRILI DA JE BRITANSKA PROPAGANDNA KAMPANJA PODSTAKLA MASOVNI POKOLJ U INDONEZIJI 60-TIH GODINA
Ovaj istorijski slučaj je veoma zanimljiv, jer nam opisuje kako zapadna politika ruši ono što njima ne odgovara. Jeste da je ovde reč o komunističkom pokretu, ali kada zađete dublje u ove događaje, shvata se da nije bila tako bitna politika te zemlje nego osvajanje i uklanjanje svih koji se nisu slagali sa pro-zapadnim sistemom. Mnogi ljudi su izgubili živote zarad zapadne propagande. A na kraju je ostala samo laž da zapadna propaganda širi slobodu i veliki broj mrtvih.
Britanski špijuni igrali su glavnu ulogu u masovnom ubistvu pripadnika Komunističke partije Indonezije (PKI) 1960-ih, pozivajući lokalno stanovništvo, uključujući i vojne generale, da „izrežu“ „komunistički rak“, otkrili su dokumenti sa kojih je skinuta tajna oznaka.
Brutalno suzbijanje PKI-a indonežanske vojske 1965. i 1966. smatra se jednim od najgorih masovnih ubistava u 20. veku.
Prema različitim procenama, pobijeno je između 500.000 i tri miliona pristalica Komunističke partije u Indoneziji.
Deklasifikovani dokumenti Ministarstva spoljnih poslova, koje je nedavno objavila britanska Nacionalna arhiva, a pregledali ih The Guardian, ukazuju na to da Velika Britanija nije bez greške u tim šokantnim događajima.
Britansko ministarstvo spoljnih poslova uvek je poricalo umešanost zemlje u brutalnom suzbijanju onih koji su optuženi za komunističke veze u Indoneziji.
Ali, ispostavilo se da je London svoju propagandnu mašinu usmerio na indonezijskog predsednika Sukarna i njegove komunističke podržavatelje zbog oštrog protivljenja lidera Federaciji Malezije, za koju je Velika Britanija mislila da bi trebala ujediniti njene bivše kolonije u regiji.
Napetosti između PKI-a i indonezijske vojske jačale su od ranih 1960-ih, a predsednik se borio da uravnoteži suparničke snage. Masakr komunista koji je sponzorisala vojska počeo je nakon neuspelog pokušaja puča pristalica Sukarna u redovima vojske 1. oktobra 1965. godine.
Nekoliko meseci pre toga, tim stručnjaka iz odeljenja za istraživanje informacija Ministarstva spoljnih poslova (IRD) već je bio raspoređen u Singapuru za proizvodnju crne propagande koja bi podstakla Sukarnovu vladavinu, navodi The Guardian.
Neuspeli državni udar samo je propagandistima olakšao uticaj na publiku kojoj su namenjeni, uključujući antikomunističke političare i generale indonezijske vojske.
Propaganda se širila putem biltena na indonezijskom jeziku, za koji se govorilo da je delo indonežanskih imigranata, ali su ga zapravo izdali britanski stručnjaci u Singapuru. U roku od godinu dana objavljeno je oko 28.000 primeraka biltena. Velika Britanija je takođe finansirala radio stanicu, koju su Malezijci emitovali u Indoneziji.
Ubrzo nakon što je vojni masakr počeo nad komunistima, bilten britanske produkcije pozvao je „PKI i sve komunističke organizacije“ da se „eliminišu“. Tvrdilo se da će Indonezija ostati u opasnosti „sve dok su komunistički lideri na slobodi i dok je njihovim redovima dozvoljeno da ostanu nekažnjeni“.
„Odugovlačenje i poluglasne mere mogu dovesti samo do … našeg konačnog i potpunog uništenja“, upozorili su čitaoci.
Ubistva su se navodno intenzivirala širom indonezijskog arhipelaga u nekoliko nedelja nakon objavljivanja biltena, pri čemu The Guardian insistira na tome da „nema sumnje da su britanske diplomate bile svesne šta se događa“. Britanski špijuni u regionu imali su sva sredstva da presretnu komunikaciju indonezijske vlade i prate kretanje vojske, navodi ovaj list.
Jedan od biltena, objavljen tokom suzbijanja komunista, pohvalio je „borbene službe i policiju“ zbog „odličnog posla“. Britanski propagandisti uporedili su PKI sa Adolfom Hitlerom i Džingis Kanom u pamfletu i insistirali na tome da se „posao koji je započela vojska mora nastaviti i pojačati“.
Pismo Norman Reddaway-a, jednog od vodećih propagandista koji je radio u Singapuru, britanskom visokom-poslaniku u Džakarti otkrilo je strategiju Velike Britanije „prikriti činjenicu da su se ubistva dogodila uz ohrabrenje generala“. Napisao je da je takav pristup trebalo uzeti u nadi da će nam generali „biti bolji od stare bande“.
Stručnjaci The Foreign Office i indonežanski generali „pevali su u harmoniji“, insistirao je Reddaway u drugom dokumentu sa kojeg je skinuta oznaka tajnosti. Proslavio je i britansku propagandu jer je uspeo ukinuti Sukarnovo protivljenje projektu Federacije Malezije po „minimalnim troškovima“ i u roku od samo pola godine.
Ono što je Reddaway opisao kao „staru bandu“ potpuno je slomljeno krvavim događajima sredinom 1960-ih. Predsednik Sukarno uhapšen je 1967. godine, a tri godine kasnije umro je u kućnom pritvoru.
Srušio ga je general Suharto, koji je bio na čelu indonezijske vojske. Suharto je tada vladao Indonezijom do 1998. godine uživajući političku i ekonomsku podršku Zapada. Transparency International (TI) ga je 2004. godine označio za najkorumpiranijeg političara u modernoj istoriji, tvrdeći da je za vreme svog mandata proneverio između 15 i 35 milijardi dolara.
Dokumenti sa kojih je u SAD -u 2017. skinuta oznaka tajnosti otkrili su da Vašington takođe ne samo da je imao „detaljno znanje“ o masakru komunista u Indoneziji, već je pružio „aktivnu podršku“ tim akcijama.
Studija sa Univerziteta Yale opisala je pokolj koji je naredio Suharto kao „apsolutno neophodno čišćenje“, gde se detaljno opisuje ubijanje „50 do 100 pripadnika PKI“ svake noći od strane civilnih antikomunističkih grupa uz „blagoslov“ vojske.
