Dok se širom Evrope, uključujući i Srbiju, ubrzano grade novi data-centri i najavljuju masovna ulaganja u veštačku inteligenciju, sa druge strane Atlantika već se razbuktao rat oko načina na koji će se ti „energetski gladni” giganti napajati. Ovaj primer iz Sjedinjenih Američkih Država služi kao direktno upozorenje i za naš kontinent: trka za veštačkom inteligencijom zahteva toliko struje da zelena energija jednostavno ne može da isprati taj tempo, pa se tehnološki giganti masovno vraćaju prirodnom gasu. I dok tržište traži brza i pouzdana rešenja, politika ponovo pokušava da interveniše.
U nastavku pročitajte kako izgleda ova borba u SAD i šta iz nje Evropa može da nauči.
Politička levica u Sjedinjenim Američkim Državama izražava sve veću zabrinutost zbog ubrzane izgradnje data-centara. Iako je ova infrastruktura ključna za održavanje koraka u globalnoj trci u oblasti veštačke inteligencije — pre svega u odnosu na Kinu — njeno širenje prati i masovna izgradnja elektrana na prirodni gas kako bi se zadovoljila ogromna potrošnja električne energije.
U državi Ohajo u planu je izgradnja deset gasnih elektrana usmerenih isključivo na napajanje novih data-centara. U Zapadnoj Virdžiniji, jedna kompanija za razvoj infrastrukture veštačke inteligencije planira da do 2028. godine pokrene stotine gasnih generatora. Čak je i Ilon Mask kupio kompaniju za proizvodnju gasnih turbina kako bi obezbedio stabilno napajanje za svoje centre u Tenesiju na kojima se obučava njegov model Grok.
Sličan scenario odvija se širom SAD, gde tehnološki giganti — koji su nekada javno odbacivali fosilna goriva — sada sponzorišu gasne elektrane nakon što su se suočili sa energetskom realnošću.
Tržišna utakmica i logika slobodnog tržišta
Elektrane na prirodni gas mogu se izgraditi relativno brzo i pružiti kontinualno, masovno napajanje neophodno za održavanje prednosti u razvoju veštačke inteligencije. Predstavnici industrije ističu da je ključno pitanje ko će diktirati pravila u ovoj oblasti — Vašington ili Peking.
Sa druge strane, zagovornici obnovljivih izvora energije ponovo se suočavaju sa ograničenjima kapaciteta. Kako izveštava agencija Asosijeted pres (Associated Press), pojedini data-centri troše više struje nego gradovi srednje veličine, zbog čega solarni kapaciteti i vetroparkovi jednostavno ne mogu da prate taj tempo izgradnje.
Dok pristalice slobodnog tržišta u ovome vide prirodan ekonomski ishod, ekološke organizacije i politički krugovi na levici to ocenjuju kao pretnju klimatskim ciljevima.
Državni mandati kao mehanizam nivelisanja
Da bi promenile smer trenda, pojedine savezne države unutar SAD uvode zakonodavne mere. U Mičigenu, Oregonu i Minesoti u proteklih 18 meseci usvojeni su zakoni koji obavezuju komunalna preduzeća da do 2040. godine koriste isključivo izvore energije bez emisije štetnih gasova. Slične inicijative pokrenute su u Kaliforniji, Ilinoisu, Nju Džersiju, Pensilvaniji i Virdžiniji.
Država Njujork prednjači u ovim merama. Predloženi propisi predviđaju da data-centri preko određene veličine moraju ispuniti stroge kvote obnovljive energije od 2030. godine, a da do 2040. godine obezbede najmanje 90 odsto energije iz čistih izvora.
Republikanski zvaničnici i predstavnici industrije kritikuju ovakav pristup. Senator države Njujork iz redova Demokrata, Kristen Gonzales, izjavila je da kompanije koje ulažu milijarde u data-centre moraju imati resurse i za izgradnju sopstvenih obnovljivih izvora. Sa druge strane, novopostavljeni šef Američke agencije za zaštitu životne sredine (EPA), Li Zeldin, naglašava da je prioritet Amerike pobeda u globalnoj trci za razvoj veštačke inteligencije.
Geopolitički i energetski kontekst
Izveštaji organizacija poput Projekta za ekološki integritet (Environmental Integrity Project) upozoravaju da bi planirane gasne elektrane u SAD mogle godišnje emitovati količinu stakleničkih gasova uporedivu sa ukupnom emisijom Francuske ili Australije. Izvršna direktorka ove organizacije, Džen Dagan, ističe da tehnologija budućnosti ne bi trebalo da zavisi od fosilnih goriva prošlosti.
Ipak, analitičari ukazuju na to da preterano oslanjanje na varijabilne izvore energije nosi ozbiljne rizike po stabilnost mreže. Kao primer navode se i velika isključenja struje u Evropi — poput onih koja su pogodila Španiju, Portugaliju i delove Francuske — gde su upravo gasne elektrane morale da stabilizuju sistem kada su alternativni izvori podbacili.
Dok se u SAD vodi debata između modela slobodnog tržišta i državnih subvencija i mandata na nivou saveznih država, trka za dominaciju u oblasti veštačke inteligencije ostaje direktno uslovljena brzinom i pouzdanošću energetske infrastrukture.
