Kardiolog iz Kejptauna, doktor Vouter Bason, koji je postao ozloglašen kao šef tajnog programa za hemijsko i biološko ratovanje tokom ere aparthejda, nije uspeo u svom najnovijem pokušaju da izbegne disciplinski postupak.
Visoki sud u Houtengu, u Pretoriji, odbio je ranije ove godine zahtev 75-godišnjeg Basona za trajnu obustavu postupka pred Zdravstvenim savetom Južne Afrike. Bason se naknadno žalio na tu odluku, ali je i žalba odbijena. Sud je zaključio da su četiri tačke optužnice sa kojima se suočava toliko ozbiljne da mora da odgovara za svoje postupke i da nijedna žalba u ovom slučaju ne bi imala uspeha.
Decembra 2013. godine Bason je proglašen krivim za neprofesionalno postupanje nakon disciplinskog saslušanja na kom su ispitivane pritužbe u vezi sa njegovim delovanjem početkom osamdesetih godina prošlog veka, kada je predvodio vladin projekat za hemijsko i biološko ratovanje pod nazivom „Projekat Obala”.
Postupak za izricanje kazne počeo je u januaru 2015. godine, ali je obustavljen zbog niza faktora, uključujući i pravne zahteve za izuzeće članova komisije. Postupak protiv njega do danas nije okončan.
Bason, koji danas radi kao kardiolog u Zapadnom Kejpu, služio je u Odbrambenim snagama Južne Afrike od 1980. do 1995. godine. Tokom 2000. i 2001. godine Zdravstvenom savetu Južne Afrike podnete su pritužbe protiv njega zbog neprofesionalnog ponašanja. Pritužbe su se odnosile na njegovu ulogu u vojsci tokom osamdesetih, u svojstvu rukovodioca „Projekta Obala”.
Početkom dvehiljaditih Bason se suočio sa 67 optužbi, ali je 2005. oslobođen po svim tačkama. Izvode iz Basonovog svedočenja sa krivičnog suđenja sud je dobio na uvid od Zdravstvenog saveta tokom njegovog zahteva za obustavu postupka. Podneta je i izjava profesora Stivena Majlsa, koji će služiti kao veštak u disciplinskom postupku.
Četiri optužbe sa kojima Bason treba da se suoči uključuju i to da je u periodu od 1986. do 1988. i 1992. godine, kao oficir projekta u kompaniji „Delta Dži”, koordinirao masovnu proizvodnju različitih lekova i suzavaca. Među njima je bila i proizvodnja metakvalona — poznatog i pod nazivom mandraks — koji deluje kao sedativ. Uobičajeni efekti obuhvataju opuštanje, euforiju i pospanost, uz usporavanje rada srca i disanja. Veće doze mogu izazvati depresiju, gubitak mišićne koordinacije i nerazgovetan govor, dok predoziranje dovodi do delirijuma, konvulzija, hipertonije i smrti usled prestanka disanja, zabeležio je sud.
Bason je na krivičnom suđenju tvrdio da su te supstance, uključujući i gasove, pravljene radi kontrole mase. Tada je izjavio: „Cilj je bio razbiti koheziju okupljene mase.” Objasnio je da su demonstranti koji bi udahnuli te gasove „samo želeli da odu kući, legnu i umru”.
Njegov pravni tim tvrdio je da namera nije bila da se ljudima naudi ili da se ubiju, već upravo suprotno. U podnesku je navedeno da se nasilna masa može razbiti silom ili pokušajem razvijanja supstance koja bi neutralisala agresiju. Međutim, profesor Majls je u sažetku dokaza naveo da su Basonovi postupci bili neetički jer je proizveo ogromne količine toksina koji mogu biti smrtonosni.
Glavni Majlsov zaključak bio je da je Bason, kao lekar sa praksom, prekršio etiku medicinske profesije tako što je učestvovao u proizvodnji lekova i suzavca, koristio te hemikalije u minobacačkim granatama i isporučivao supstance za umrtvljivanje žrtava. Bason se u svojoj žalbi usprotivio tome što je sud uzeo u obzir Majlsovo mišljenje pri donošenju odluke da on mora izaći pred disciplinsku komisiju.
Tvrdio je da te činjenice nisu bile sadržane u zvaničnoj izjavi pod zakletvom, ali je sud to odbacio, naglasivši da optužbe ostaju izuzetno ozbiljne. Sud je takođe odbacio i njegov argument da bi bio oštećen ukoliko se saslušanje nastavi nakon svih ovih godina.
Nulta Tačka/RT
