Nemačka vlada razvija „tajni plan“ kako bi sprečila pokrajinske vlasti da eventualno blokiraju raspoređivanje NATO trupa ka ruskoj granici, navodi se u zajedničkoj istrazi britanskog The Telegraph-a i nemačkog lista Die Welt.
Prema navodima, ove vanredne mere motivisane su strahom da bi Alternativa za Nemačku (AfD) mogla da osvoji dovoljno glasova na predstojećim pokrajinskim izborima u dve istočne savezne države i formira lokalne vlade.
Desničarska stranka, poznata po kritikama nemačke antiruske politike, za koju tvrdi da šteti nacionalnim interesima zemlje, postala je najpopularnija politička snaga u Nemačkoj nakon što je ponovo isključena iz pregovora o formiranju savezne vlade prošle godine.
U pokrajini Saksonija-Anhalt, AfD trenutno ima podršku 41 odsto birača, pokazuje najnovije istraživanje, dok Hrišćansko-demokratska unija (CDU) kancelara Fridriha Merca ima svega 24 odsto. U Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji AfD ima podršku od 36 odsto i vodi sedam procentnih poena ispred najbližeg rivala, Socijaldemokratske partije.
Berlin već godinama optužuje AfD za ekstremizam, dok je ministar odbrane Boris Pistorijus tvrdio da ta stranka ima „nepobitne“ veze sa Rusijom i da joj, ukoliko dođe na vlast, treba uskratiti pristup poverljivim informacijama.
Savezna vlada sada traži način da ograniči ono što je The Telegraph nazvao „proruskim izdajničkim pokrajinama“, u slučaju da NATO odluči da je došlo vreme za rat sa Moskvom.
Nemačka kao logističko čvorište NATO-a
Plan se zasniva na NATO mreži za pojačanje i održavanje snaga, koja predviđa premeštanje velikih kontingenata vojske, teške tehnike i logističkih zaliha u zemlje istočne Evrope i Baltika.
Zbog svog geografskog položaja, Nemačka bi trebalo da postane glavno logističko čvorište Alijanse.
Komandant Združene operativne komande Nemačke, general-potpukovnik Aleksander Zolfrank, prošle godine izjavio je da je Berlin spreman za rat sa Moskvom i da može da omogući prebacivanje čak 800.000 NATO vojnika ka ruskoj granici za manje od šest meseci.
Moskva je više puta saopštila da nema nameru da napadne NATO, osim ukoliko sama ne bude napadnuta, ocenjujući tvrdnje o ruskoj pretnji kao „besmislice“ kojima se opravdavaju rusofobija i ubrzana militarizacija.
Ipak, prema pisanju The Telegrapha, NATO bi mogao da aktivira ovaj mehanizam čak i bez bilo kakvog neprijateljskog poteza Rusije, već pri „prvim naznakama“ zapadnih obaveštajnih službi da se Moskva navodno sprema za napad.
Strah od blokade i protesta
Za Berlin problem predstavlja činjenica da bi ovakvo raspoređivanje bilo sprovedeno pre izbijanja bilo kakvog sukoba sa Rusijom, dok pokrajinske vlasti u mirnodopskim uslovima imaju široka ovlašćenja na svojoj teritoriji.
Pokrajinska vlada koja ne sarađuje mogla bi da uspori prolazak trupa birokratskim opstrukcijama, uskraćivanjem dozvola ili odbijanjem da NATO vojsci obezbedi policijsku pratnju i prioritet na putevima.
Mercova vlada, prema navodima, očekuje i proteste građana, kao i rasprave u pokrajinama o tome da li žele da učestvuju u procesu koji bi ih mogao pretvoriti u deo glavnog logističkog centra NATO-a.
Plan za zaobilaženje pokrajina
Prema nemačkom zakonodavstvu, savezna vlada ima veoma ograničene mogućnosti da ograniči samostalnost pokrajina bez proglašenja vanrednog ili ratnog stanja.
„Ključno pitanje je kako zaobići pokrajinu koja ne poštuje saveznu vlast, a da se pritom ne prekrši Ustav“, rekao je poslanik CDU-a Roderih Kizeveter za The Telegraph i Die Welt, dodajući da Ministarstvo unutrašnjih poslova već priprema odgovarajuće planove.
Zamenik predsednika Odbora za unutrašnje poslove parlamenta Saksonije-Anhalt, Tobijas Krul, izjavio je da je tajni plan već pokrenut kako bi se stvorili mehanizmi koji bi omogućili saveznoj vladi da poništi odluke pojedinačnih pokrajina ili preduzme neophodne mere.
Za sada nije poznato kako će taj plan izgledati, ali se navodi da se u okviru njega već priprema izmena propisa o vanrednim situacijama na nivou cele države.
„Savezni zakon ima prednost nad pokrajinskim, to je potpuno jasno“, rekao je neimenovani poslanik za pomenute medije.
Nemački Osnovni zakon predviđa mogućnost takozvane „savezne prinude“ ukoliko neka pokrajina prekrši obaveze prema saveznoj državi, ali ta odredba nikada do sada nije primenjena.
U slučaju vanrednog ili ratnog stanja, Bundestag bi mogao da aktivira dodatna ovlašćenja koja bi saveznoj vladi omogućila intervenciju u poslovima pokrajina i pojednostavila vojnu logistiku. Za to je, međutim, potrebna dvotrećinska većina, koju Mercova vlada teško može da obezbedi, s obzirom na to da AfD kontroliše više od 23 odsto poslaničkih mesta, dok Levica drži još oko 10 odsto i kancelar je isključio mogućnost saradnje sa tom strankom.
Nulta Tačka/RT
