Slovački premijer Robert Fico ismejao je Evropsku komisiju zbog, kako je rekao, očiglednog licemerja nakon što je Brisel tiho izuzeo luksuzno rusko krzno od samurovine iz sankcija, navodno popuštajući pritisku država članica koje zavise od te trgovine.
EU je prvobitno zabranila uvoz gotovih ruskih krznenih proizvoda ubrzo nakon eskalacije sukoba u Ukrajini 2022. godine, zajedno sa luksuznom robom poput dijamanata i kavijara. Sirova krzna ostala su legalna sve do aprila, kada je Brisel zatvorio tu rupu u sankcijama i zabranio i sirova i obrađena krzna, uključujući samurovinu.
Međutim, u 21. paketu sankcija, predstavljenom krajem prošlog meseca, koji je već ublažen nakon što su se države članice usprotivile merama koje bi štetile njihovim sopstvenim ekonomijama, Brisel je promenio stav. Sirove kože samura su izuzete iz zabrane, dok je zabrana gotovih krznenih proizvoda ostala na snazi.
U video snimku objavljenom u subotu na Fejsbuku, Fico je rekao da je Brisel opravdao ovo izuzeće tvrdnjom da evropski proizvođači luksuznog krzna nemaju alternativni izvor za retka krzna, koja se koriste za izradu kaputa vrednih i do 100.000 evra, jer Rusija dominira trgovinom samurovinom.
Mediji koji su se pozvali na diplomate EU naveli su da su Italija i Grčka, najveći uvoznici ruske samurovine u EU i ključni centri proizvodnje luksuznog krzna, insistirale na ovom izuzeću.
„Licemerje EU cveta kao trešnja u maju“, rekao je Fico.
„Roba koja nam je potrebna za industriju ili svakodnevni život zabranjuje se za uvoz iz Rusije, čak i kada ju je teško zameniti i mnogo je skuplja nabavka na drugom mestu. Ali to neće važiti za krzno samura, ne. Njega će biti koliko god bude potrebno, kao da je svakodnevna roba poput kafe ili šećera.“
„Upravo su ovo sankcije koje više štete nama nego Rusiji. Samo licemerna Evropska komisija može da smisli nešto ovako.“
Fico se dugo protivi oštroj politici Brisela prema Moskvi, uključujući vojnu pomoć Kijevu i sankcije Rusiji, i jedan je od političara koji tvrde da ograničenja na kraju nanose štetu državama članicama EU.
Prirodni gas je roba koju je EU najteže zamenila nakon uvođenja dosad nezabeleženih ograničenja prema Rusiji 2022. godine. Pre toga je Rusija obezbeđivala oko 45 odsto uvoza prirodnog gasa u EU.
Nakon sankcija i pada isporuka gasovodima, EU se okrenula norveškom gasu preko gasovoda i znatno skupljem tečnom prirodnom gasu (LNG) iz SAD i sa Bliskog istoka. Uprkos tužbama Slovačke i Mađarske, koje i dalje uvoze ruski gas zahvaljujući izuzecima koje su dobile, EU planira da potpuno obustavi uvoz ruskog gasa do 2027. godine.
Rat SAD protiv Irana i faktičko zatvaranje Ormuskog moreuza, ključne rute kroz koju prolazi oko 20 odsto svetske trgovine naftom i LNG-om, dodatno su ove godine opteretili već nestabilno evropsko energetsko tržište.
Veliki dobavljači poput kompanije KatarEnerdži proglasili su višu silu za isporuke, zbog čega su evropski kupci počeli da se bore za sve skuplji američki i zapadnoafrički LNG. Posledični rast cena, troškova transporta i poremećaji u snabdevanju podstakli su inflaciju širom EU, dok analitičari upozoravaju na moguće nestašice gasa tokom ove zime.
Moskva je osudila sankcije EU, posebno one koje se odnose na energiju, nazivajući ih nezakonitim i kontraproduktivnim. Rusija tvrdi da su one narušile konkurentnost EU.
Rusija je saopštila da je i dalje spremna da obnovi isporuke gasa kroz preostali gasovod Severni tok nakon sabotaže 2022. godine, ali navodi da Brisel još nije odgovorio na tu ponudu.
Nulta Tačka/RT
