Ruski predsednik Vladimir Putin u sredu je govorio o sve većem problemu zaplene brodova za koje evropske vlade i mornarice tvrde da pripadaju ruskoj „floti iz senke“ koja plovi uz evropsku obalu.
Samo tokom protekle godine zabeleženo je nekoliko takvih slučajeva. U nekima su francuski ili švedski komandosi helikopterima spuštani na palube tankera, gde su hapsili članove posade. Zaplenjeni brodovi potom su odvođeni u obližnje evropske luke.
Najnoviji paket sankcija Evropske unije, usvojen prošlog meseca, predviđa mogućnost da države članice prodaju naftu ili drugu zaplenjenu robu pronađenu na ovim brodovima „flote iz senke“.
Putin je ponovo osudio ovu praksu evropskih država, nazivajući je „piraterijom i razbojništvom“. Njegove izjave usledile su nakon što je Švedska nedavno najavila da će zaplenjeno rusko žito predati Ukrajini.
Čini se da je strpljenje ruskog lidera pri kraju, pošto sada upozorava evropske vlade da bi njihovi brodovi mogli postati meta zaplene kao odgovor na takve poteze.
„Bićemo prinuđeni da odgovorimo istom merom“, rekao je Putin tokom nadgledanja pomorskih vežbi na ruskom Dalekom istoku, sa palube ruske krstarice „Varjag“ kod ostrva Sahalin.
Ruske snage će delovati „gde god mi sami budemo smatrali da je neophodno i svrsishodno, bilo gde“, dodao je on.
Prema potpunijem transkriptu Putinovih izjava ruski predsednik je rekao:
„Vidimo da vlasti pojedinih zemalja, kršeći međunarodno pomorsko pravo, pokušavaju da ograniče kretanje brodova naših privrednih subjekata, a u poslednje vreme otišle su toliko daleko da razmatraju mogućnost zaplene naših brodova i prodaje imovine koju su od nas opljačkali.“
„Naravno, to nije ništa drugo nego piraterija i pljačka. I ako se to počne sprovoditi u praksi, bićemo prinuđeni da odgovorimo istom merom. I to ne nužno u onim vodama u kojima se planiraju napadi na naše brodove i plovila, već gde god mi sami budemo smatrali da je to neophodno i svrsishodno.“
Iako Rusija verovatno ne bi preduzimala takve akcije u evropskim vodama, sličan scenario bi pre mogao da se dogodi u Crnom ili Baltičkom moru, a možda čak i u udaljenim delovima Indijskog okeana.
Putin je iskoristio priliku i da govori o širim tenzijama sa NATO-om i posledicama sukoba u Ukrajini, posebno kada je reč o Pacifiku i Arktiku.
„Nažalost, vidimo da potencijal za sukob ovde raste. NATO se ovde širi, formiraju se novi vojno-politički blokovi, a novi sistemi naoružanja se raspoređuju ili se planira njihovo raspoređivanje, što takođe predstavlja pretnju našoj zemlji“, rekao je ruski predsednik.
