Danska je prvi put u modernoj istoriji poslala grupu novih vojnih regruta na Grenland, dok Kopenhagen pokušava da učvrsti kontrolu nad ovom arktičkom teritorijom usled pretnji američkog predsednika Donalda Trampa da će je pripojiti Sjedinjenim Državama.
Oko 100 regruta iz Šlezviškog pešadijskog puka stiglo je početkom avgusta u Nuuk, saopštila je danska vojska u utorak. Grupa će vreme provoditi na obuci i izvršavanju „operativnih zadataka“, navela je vojska. Deo vojnika biće stacioniran u Nuuku, dok će drugi biti poslati 350 kilometara severno, u Kangerlusuak, vazduhoplovnu bazu koju su američke snage koristile tokom Drugog svetskog rata i Hladnog rata.
Regruti poslati na Grenland prva su grupa koja će u danskoj vojsci služiti 11 meseci. Danska je 2024. godine produžila obavezni vojni rok sa četiri na 11 meseci, proširila regrutaciju i na žene i naredila povećanje godišnjeg broja regruta sa 5.000 na 7.000.
Danska vojska je raspoređivanje predstavila kao priliku za regrute da „uvežbavaju i razvijaju vojne veštine na nepoznatom terenu“. U saopštenju se ne pominje aktuelni spor Danske i SAD oko Grenlanda, ali se navodi da će regruti učestvovati u operaciji „Arktička izdržljivost“, vojnoj vežbi pokrenutoj kao direktan odgovor na Trampove pretnje pripajanjem teritorije.
Tramp je prošle godine počeo da preti pripajanjem Grenlanda, tvrdeći da je SAD potrebna ova teritorija „u svrhu nacionalne bezbednosti“, odnosno za postavljanje delova njegovog najavljenog sistema protivraketne odbrane „Zlatna kupola“. Tramp je takođe rekao da želi „Grenland zbog njegovih retkih zemnih minerala“.
Danska je u januaru pokrenula vojnu vežbu nakon što su Tramp i drugi visoki američki zvaničnici odbili da isključe mogućnost upotrebe vojne sile za pripajanje Grenlanda. Dve nedelje pre objavljivanja operacije, Tramp se našalio da celokupno dansko vojno prisustvo na Grenlandu čine „dve pseće saonice“.
Još 11 članica NATO-a poslalo je svoje vojnike da učestvuju u vežbi, među njima Francuska, Nemačka i Velika Britanija. Operacija „Arktička izdržljivost“ je vežba manjeg obima, a pre dolaska novih regruta na Grenlandu je istovremeno bilo manje od 300 danskih i savezničkih vojnika.
Kopenhagen je smatrao da je oružani sukob sa SAD veoma malo verovatan, rekli su vladini i vojni izvori danskom javnom servisu DR u martu, ali je raspoređivanje vojnika na Grenlandu predstavljalo svojevrsnu polisu osiguranja.
Postavljanjem vojnika na Grenland „sa što više različitih zastava na ramenima“, kako je objasnio DR, danska vlada je obezbedila da bi Amerikanci morali da preduzmu ozbiljan neprijateljski potez ukoliko bi Donald Tramp zaista želeo da vojno okupira Grenland.
„Cena za SAD bi bila veća. SAD bi morale da izvrše neprijateljski čin kako bi dobile Grenland“, rekao je izvor iz sektora odbrane za danski javni servis.
Dok je jedna američka naftna kompanija prošlog meseca prebacivala opremu za bušenje na Grenland, Tramp je na svojoj platformi „Trut sošal“ objavio fotografiju na kojoj se nadvija nad Grenlandom, uz poruku: „Zdravo, Grenlande!“
Nulta Tačka/RT
