Kina je odbila da se pridruži američkom planu za „gušenje“ iranske ekonomije, odbacujući zahtev Vašingtona da učestvuje u uvođenju „najstrožih sankcija u istoriji“ protiv Islamske Republike.
U četvrtak je američki ministar finansija Skot Besent pozvao saveznike SAD i druge zemlje da izaberu stranu i prestanu da posluju sa Iranom, dok Vašington priprema ono što je opisao kao „najveću koordinisanu ekonomsku izolaciju u istoriji sveta“.
U intervjuu za CNBC, Besent je plan, čije se predstavljanje očekuje u ponedeljak, opisao kao „udarac jedan-dva“, koji bi kombinovao pomorsku blokadu sa „najstrožim sankcijama u istoriji“. Tvrdio je da bi takve mere „ugušile“ iransku ekonomiju i „srušile ovaj režim“.
Peking je, međutim, odbacio poziv Vašingtona.
„Kada je reč o Iranu, sankcije i pritisak ne pomažu u rešavanju problema“, rekla je portparola kineske ambasade u Vašingtonu. „Kina poziva relevantne strane da se ponašaju odgovorno i da problem rešavaju političkim i diplomatskim putem.“
Besentove izjave usledile su nakon što je američki predsednik Donald Tramp u sredu najavio ono što je nazvao „ekonomskim D-danom“ protiv Teherana, zapretivši „ogromnim ekonomskim posledicama“ zemljama koje Iranu pružaju „bilo kakvu vrstu pomoći za opstanak“.
Kina je odbacila i tu pretnju. Odgovarajući u četvrtak na pitanje Blumberga, portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Lin Đijian rekao je da „sankcije i taktika pritiska nisu rešenje“ i pozvao na „politički i diplomatski pristup“.
Pretnju je odbacio i iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči.
„Udvostručavanje neuspešnih politika samo će doneti novi poraz“, napisao je Aragči u četvrtak na Iksu. „Američki ekonomski terorizam ugrožava svetsku ekonomiju i suverenitet širom sveta.“
Kina je najveći kupac iranske nafte. Prema podacima kompanije Kpler koje je citirao Rojters, Kina je 2025. godine kupila više od 80 odsto iranske sirove nafte koja je izvezena pomorskim putem.
Besent je tvrdio da Peking ima snažan interes da sarađuje sa američkim sankcijama zbog svoje zavisnosti od energenata koji prolaze kroz Ormuski moreuz. Prema njegovim rečima, Kina dobija „50 odsto svoje energije iz područja Zaliva“.
Kinesko snabdevanje energentima je, međutim, znatno raznovrsnije. Prema AFP-u, Kina je 2025. godine uvezla 36 odsto sirove nafte iz Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Kuvajta, Katara i Iraka, dok velike količine kupuje i od proizvođača van Persijskog zaliva, pre svega od Rusije.
Oko 30 odsto kineskog uvoza tečnog prirodnog gasa (LNG) 2025. godine prolazilo je kroz Ormuski moreuz. Međutim, Peking LNG nabavlja i iz drugih izvora, dok značajne količine gasa dobija gasovodima iz Rusije i Centralne Azije.
Nulta Tačka/RT
