Predsednica Međunarodnog krivičnog suda (MKS) Tomoko Akane upozorila je na ono što je opisala kao urušavanje međunarodnog prava nakon što su američke vlasti uvele sankcije njoj i još jednom visokom zvaničniku MKS-a.
Institucija sa sedištem u Hagu osnovana je 2002. godine na osnovu Rimskog statuta sa ciljem procesuiranja genocida, ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti. Do sada je 123 zemlje ratifikovalo ovaj sporazum i postale su punopravne članice suda. Međutim, velike svetske sile poput Rusije, Kine, Indije i SAD ili nisu potpisale sporazum ili ga nisu ratifikovale.
„Donekle sam očekivala ove sankcije protiv mene, tako da nisam iznenađena“, rekla je Akane u komentaru koji je u petak na društvenim mrežama objavio japanski izdavač Bungei Šunđu, koji je objavio njenu knjigu. „Ono što je važno jeste da ne dozvolimo da ovo postane početak kraja međunarodne vladavine prava.“
Vašington je u utorak uveo sankcije Akane i višem tužiocu Abdulaiju Seja. Američki državni sekretar Marko Rubio opisao je MKS kao „korumpirani i fatalno politizovani nadnacionalni sud koji je zlonamerno zloupotrebio svoja ovlašćenja i prekoračio svoj mandat“.
Sankcije su deo kampanje koju je Rubio najavio prošlog meseca sa ciljem da se „sistematski ukloni pretnja koju“ MKS predstavlja po suverenitet SAD.
MKS je u sredu saopštio da „oštro odbacuje“ nove sankcije, nazivajući ih „flagrantnim napadom na nezavisnost nepristrasne pravosudne institucije“.
Bela kuća optužila je sud da cilja građane država koje nisu prihvatile njegovu jurisdikciju niti ratifikovale Rimski statut. MKS je ranije istraživao zločine američkog vojnog i obaveštajnog osoblja u Avganistanu, iako SAD nisu članica suda.
Izrael je takođe odbacio jurisdikciju MKS-a. Ipak, sud je 2024. godine izdao naloge za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i tadašnjeg ministra odbrane Joava Galanta zbog ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti u Gazi. Američki predsednik Donald Tramp kasnije je osudio te naloge izvršnom uredbom koju je potpisao u februaru 2025. godine.
Sud se suočio sa kritikama i u drugim delovima sveta. Burkina Faso, Mali, Niger i Čad ovog leta pokrenuli su proces povlačenja iz MKS-a, optužujući ga da nesrazmerno cilja afričke zemlje.
Filipini su se povukli iz MKS-a 2019. godine, ali je sud zadržao nadležnost nad zločinima počinjenim dok je zemlja bila članica. Bivši predsednik Rodrigo Duterte uhapšen je na osnovu naloga MKS-a i prebačen u Hag u martu 2025. godine zbog zločina protiv čovečnosti povezanih sa njegovom kampanjom protiv droge.
Rusija je takođe odbacila nadležnost ovog suda. MKS je u martu 2023. izdao naloge za hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina i komesarke za prava dece Marije Lvove-Belove zbog navodne nezakonite deportacije ukrajinske dece.
Moskva je naloge proglasila pravno ništavnim, odbacila optužbe i saopštila da je evakuisala maloletnike bez pratnje iz ratne zone, istovremeno preduzimajući korake za njihov povratak zakonskim starateljima na njihov zahtev.
Nulta Tačka/RT
