Svetska zdravstvena organizacija (SZO) navodi da dokaz da je osoba zaista bolesna nije potreban da bi „laboratorijski potvrđena“ infekcija ljudi virusom gripa A, koja ima „potencijal da izazove pandemiju“, pokrenula obavezno međunarodno prijavljivanje.
„Dokaz o bolesti nije potreban za ovaj izveštaj“, navodi SZO u svojoj najnovijoj proceni „Gripa na granici između ljudi i životinja“, koja obuhvata period od 8. jula do 7. avgusta 2026. godine.
SZO navodi da države moraju „odmah obavestiti SZO o svakom laboratorijski potvrđenom slučaju nedavne infekcije ljudi izazvane virusom gripa A sa potencijalom da izazove pandemiju“.
A zatim, odmah nakon toga:
„Dokaz o bolesti nije potreban za ovaj izveštaj.“
Ova tvrdnja otvara očigledno pitanje: ako dokaz o bolesti nije potreban da bi se pokrenuo lanac događaja koji bi mogao da dovede do autoritarnog međunarodnog odgovora na pandemiju, koji je dokaz onda potreban?
SZO se poziva na „laboratorijski potvrđen“ nalaz.
Međutim, sopstveni laboratorijski priručnik SZO za grip pokazuje da se takva utvrđivanja vrše pomoću PCR testova u realnom vremenu, odnosno RT-PCR testova.
PCR, međutim, ne posmatra direktno virus.
On meri fluorescenciju, odnosno količinu svetlosti koju emituju hemikalije korišćene u testu nakon što se pomešaju sa uzorkom.
SZO opisuje PCR metode koje koriste fluorescentne boje i probe sa fluorescentnim reporterom i prigušivačem, odnosno „quencher“.
Međutim, fluorescencija može da se poveća i kroz nenamerne procese, što potencijalno može doprineti lažno pozitivnom rezultatu.
Ti procesi uključuju unakrsne reakcije reagensa, cepanje ili razgradnju probe, odvajanje ili razgradnju reportera ili prigušivača, optičko preslušavanje između kanala, kao i promene u ponašanju reportera i prigušivača izazvane toplotom, koju PCR namerno iznova primenjuje na uzorak tokom testiranja.
Priručnik SZO potvrđuje da PCR više puta zagreva testirani materijal, uključujući zagrevanje do 95°C, kao i da se rezultati PCR-a u realnom vremenu procenjuju na osnovu toga da li fluorescencija raste iznad određenog praga.
U priručniku se takođe izričito priznaju pozadinski signal, kontaminacija i lažno pozitivni rezultati.
Implikacije je teško ignorisati.
SZO navodi da dokaz o bolesti nije potreban na ulaznoj tački njenog sistema za prijavljivanje infekcija sa pandemijskim potencijalom, dok „laboratorijski potvrđen“ dokaz koji može zameniti dokaz bolesti može na kraju počivati na očitavanju fluorescencije podložnom lažno pozitivnim signalima.
Svet je tokom pandemije kovida 19 video šta može uslediti nakon proglašenja pandemijske pretnje: zaključavanja, zatvaranje preduzeća i škola, obavezno nošenje maski i fizičko distanciranje, ograničenja putovanja i zahteve za vakcinaciju.
SZO sada navodi da „dokaz o bolesti nije potreban“ da bi određene „laboratorijski potvrđene“ infekcije sa pandemijskim potencijalom pokrenule međunarodno prijavljivanje.
Ako niko ne mora da bude bolestan, a „laboratorijska potvrda“ na kraju može počivati na očitavanju fluorescencije, koji dokaz stvarne bolesti onda mora da postoji pre nego što vlade počnu da primenjuju vanredna pandemijska ovlašćenja?
