Naučnici sa Univerziteta Južni Ilinois u Karbondejlu razvili su način za pravljenje kolačića pomoću 3D štampača, koristeći genetski modifikovane kvasce koji iz plastike i poljoprivrednog otpada proizvode proteine i hranljive materije.
Projekat ima za cilj da se istovremeno uhvati u koštac sa dve velike krize planete: nagomilavanjem plastičnog otpada i nedostatkom hrane.
Tim je najpre pokušao da pronađe načine za iskorišćavanje otpadne plastike, rekao je Lahiru Džajakodi, vanredni profesor mikrobiologije na Univerzitetu Južni Ilinois, u intervjuu za Američko hemijsko društvo (ACS), objavljenom u ponedeljak.
„Pomislili smo, zašto se ne bismo usredsredili na pravljenje hrane? Zato što je plastika ugljenik, a hrana je ugljenik“, rekao je.
Proces počinje razgradnjom plastike i biljnog otpada pomoću vode i kiseonika pri visokoj temperaturi i pritisku. Genetski modifikovani kvasci zatim troše nastala jedinjenja i proizvode proteine, masti i kiseline. Nakon dodavanja vlakana, skroba i zaslađivača, dobijena smeša se ubacuje u 3D štampač, koji pastu oblikuje u željeni oblik.
Pomoću ove tehnologije naučnici su napravili male kolačiće bogate proteinima koje su nazvali „mikrozalogaji“ ili „µBites“. Međutim, još čekaju odobrenje univerziteta u pogledu bezbednosti kako bi mogli da ih zaista probaju.
Prema Džajakodiju, ova nova tehnologija mogla bi da bude korisna u ekstremnim i nepristupačnim uslovima.
„Ako želite da proizvodite hranu u veoma ekstremnom okruženju koristeći resurse koje imate, odnosno otpadni ugljenik, bilo da je to Arktik ili pustinja, a potencijalno jednog dana i površina Marsa ili Meseca, mikroorganizmi mogu da obave taj posao“, rekao je za Rojters.
Istraživači sa Univerziteta Južni Ilinois razvijaju ovu tehnologiju od 2021. godine, kada je njihov koncept µBites izabran za NASA-in izazov Deep Space Food Challenge, posvećen razvoju hrane za duboki svemir.
Ova vest dolazi u trenutku kada naučnici sve više proučavaju kako plastika već nenamerno dospeva u lanac ljudske ishrane.
Istraživači su pronašli mikroplastiku, pa čak i još manje čestice nanoplastike, u ljudskim tkivima. Studija objavljena 2025. godine u časopisu „Nejčer Medisin“ otkrila ih je u jetri, bubrezima i mozgu, dok je pregled istraživanja objavljen prošlog meseca, 2026. godine, pokazao da su čestice pronađene i u krvi, placenti i srčanom tkivu.
Ove čestice mogu predstavljati rizik po zdravlje, a studije su izloženost povezale sa upalama, oksidativnim stresom, odumiranjem ćelija i poremećajima metabolizma i funkcije imunog sistema. Ipak, istraživači naglašavaju da je potrebno još dokaza kako bi se utvrdili efekti dugotrajne izloženosti plastici kod ljudi.
Nulta Tačka/RT
