Danska će isplatiti oko 47.000 dolara svakoj ženi sa Grenlanda koja može da potvrdi da joj je bez pristanka ugrađen kontraceptivni uložak u periodu kada je Kopenhagen kontrolisao zdravstveni sistem na ostrvu. Oko 4.500 žena moglo bi da ima pravo na obeštećenje.
Danski parlament je u četvrtak velikom većinom odobrio isplatu od 300.000 danskih kruna po osobi. Naknada će biti oslobođena poreza, bez obzira na vrstu korišćene kontracepcije ili broj slučajeva.
Da bi dobila novac, podnositeljka zahteva moraće da da izjavu pod zakletvom i pruži dovoljno detalja kako bi se slučaj smatrao verodostojnim prema kriterijumima programa. Medicinska dokumentacija neće biti obavezna, jer su se mnogi slučajevi dogodili pre više decenija i relevantni dokumenti možda više ne postoje.
Obeštećenja se odnose na takozvani „skandal sa spiralama“, nazvan po danskoj reči za intrauterini uložak, odnosno spiralu.
Nezavisna dansko-grenlandska istraga utvrdila je da su najmanje 4.070 žena i devojčica, od kojih su neke imale svega 12 godina, dobile spirale između 1966. i 1970. godine. To je bilo gotovo polovina žena reproduktivnog doba na Grenlandu.
Ova praksa se u određenoj meri nastavila sve do početka 1990-ih, kada je Grenland preuzeo zdravstveni sektor od Danske.
Istraga je takođe prikupila svedočenja 354 žene koje su opisale ukupno 488 slučajeva vezanih za kontracepciju. Od 410 slučajeva ugradnje spirale navedenih u svedočenjima, u 300 slučajeva nije bilo pristanka ili nije bilo jasno da je pristanak postojao. U 47 slučajeva pristanak je postojao, dok je u 63 slučaja bilo premalo informacija za zaključak.
Među svedočenjima se nalazilo i 185 devojčica koje su u trenutku događaja bile mlađe od 18 godina.
Kontroverzna kampanja pokrenuta je zbog zabrinutosti Danske zbog izuzetno brzog rasta stanovništva Grenlanda. Vlasti su nastojale da smanje broj rođenih, dok je modernizacija zahtevala sve više stanova, škola i drugih javnih usluga, što je za dansku državu postajalo sve skuplje.
Prema nalazima istrage, još jedan razlog za „skandal sa spiralama“ bila je želja Danske da nametne sopstvene ideje o planiranju porodice grenlandskom društvu.
Dok je Danska favorizovala male nuklearne porodice, grenlandsko društvo se u velikoj meri oslanjalo na velike porodice i široke mreže rodbinskih odnosa.
Bivši premijer Grenlanda Mute Ineknaluk Burup Eged opisao je postupke Danske kao „genocid“.
Kopenhagen se nije složio sa takvom kvalifikacijom, ali se danska premijerka Mete Frederiksen prošle godine izvinila u ime Danske. Priznala je da su grenlandske devojčice i žene bile izložene „sistematskoj diskriminaciji“ zato što su bile Grenlanđanke, nazvavši ovaj slučaj „mračnim poglavljem“ u istoriji zemlje.
Nulta Tačka/RT
