Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen priznala je da je gubitak jeftinog uvoza energije zadao težak udarac ekonomiji EU i da se blok sada suočava sa cenama koje su višestruko veće nego kod njegovih glavnih konkurenata.
EU je drastično smanjila uvoz ruske nafte i gasa nakon eskalacije sukoba u Ukrajini 2022. godine, dok se Brisel obavezao da će do 2027. godine potpuno izbaciti ruska fosilna goriva. Troškovi energije su od tada naglo porasli širom velikog dela bloka, dok je rat SAD i Izraela protiv Irana dodatno povećao pritisak.
Govoreći u četvrtak na poslovnoj konferenciji „La Rencontre des Entrepreneurs de France“ u Parizu, fon der Lajen je rekla da se „evropski ekonomski model dugo oslanjao“ na nekoliko ključnih faktora, uključujući jeftin uvoz energije. Međutim, stubovi koji su nekada bili temelj prosperiteta EU sada su „nestali“, dodala je.
Ne ulazeći u razloge rasta cena energije, fon der Lajen je istakla da „evropske cene ostaju dva do tri puta više nego u Sjedinjenim Državama i Kini“.
Nemački kancelar Fridrih Merc prošlog meseca je priznao da je samonametnuti embargo na rusku energiju glavni uzrok „tekuće energetske krize“ koja je nagrizla konkurentnost nemačke industrije. Pre 2022. godine Rusija je obezbeđivala oko 55 odsto uvoza prirodnog gasa u Nemačku.
Francuski predsednik Emanuel Makron je takođe ranije ove godine upozorio da se EU nalazi u „vanrednom stanju“ zbog vrtoglavog rasta troškova energije, nakon što je ruski gas iz gasovoda zamenila skupljim tečnim prirodnim gasom (LNG) iz SAD.
„Fajnenšel tajms“ je u junu, pozivajući se na projekcije konsultantske kuće „Vud Mekenzi“, objavio da bi EU mogla u narednu grejnu sezonu ući sa najmanjim zalihama gasa u poslednjih 15 godina.
Neke države članice od tada su počele da se protive novim ograničenjima na ruski LNG, dok Brisel insistira na ukidanju dugoročnog uvoza počevši od sledeće godine. U tom kontekstu, EU je u poslednje vreme čak povećala kupovinu ruskog LNG-a, objavio je „Blumberg“ početkom ovog meseca.
Uprkos otporu i obnovljenoj kupovini, Evropska komisija i dalje tvrdi da će sprovesti potpuno izbacivanje ruskog energenta iz uvoza, čak i u slučaju fizičke nestašice ili pretnje prekidima snabdevanja električnom energijom.
Moskva je više puta ocenila sankcije EU, posebno one usmerene protiv njenog energetskog sektora, kao mere koje se obijaju o glavu i potkopavaju konkurentnost samog evropskog bloka.
Rusija je u međuvremenu preusmerila veliki deo svog izvoza energenata na druga tržišta, pre svega u Aziju.
Nulta Tačka/RT
