Desetine migranata koji su kao deca nestali iz britanskih hotela za smeštaj tražilaca azila 2023. godine i dalje se vode kao nestali, pokazao je parlamentarni izveštaj objavljen u četvrtak.
Čak 472 maloletna tražioca azila bez pratnje, od kojih su neki imali svega 12 godina, nestala su iz smeštaja kojim je upravljalo britansko Ministarstvo unutrašnjih poslova i koji je bio namenjen maloletnim migrantima.
Prema rečima direktorke za socijalnu zaštitu dece pri Ministarstvu obrazovanja Helen Vejt, 432 dece je u međuvremenu pronađeno, dok se za 40 i dalje ne zna gde su. Većina je u međuvremenu napunila 18 godina, dok su dvojica i dalje maloletna.
Odbor je „pozdravio“ činjenicu da je većina pronađena, ali je naveo da ostaje „izuzetno zabrinut“ zbog onih koji se i dalje vode kao nestali. Zatraženo je od Ministarstva unutrašnjih poslova da detaljno izvesti o naporima da ih pronađe, uz obavezno ažuriranje informacija svaka tri meseca.
Anđela Igl, tadašnja ministarka za bezbednost granica i azil, rekla je odboru prošle godine da su neka od pronađene dece „zatečena u situacijama eksploatacije i da su možda bila žrtve trgovine ljudima“.
Komentarišući izveštaj, poverenica za prava dece Engleske Rejčel de Souza ocenila je situaciju kao „neprihvatljiv propust“.
„Svako dete koje stigne u ovu zemlju ima pravo da bezbedno podnese zahtev za azil i da mu tokom tog procesa budu obezbeđeni smeštaj i podrška“, rekla je ona, pozivajući vladu da spreči da se ovakvi nestanci ponovo događaju.
Na vrhuncu krize, u junu 2023. godine, više od 51.000 tražilaca azila bilo je smešteno u više od 400 hotela širom Velike Britanije kojima je upravljalo Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Organizacije za ljudska prava tvrdile su da takvi objekti nisu bili odgovarajući za decu. Viši sud je 2024. godine presudio da je smeštanje maloletnika bez pratnje u hotele nezakonito, nakon čega su posebni objekti za njihov smeštaj zatvoreni.
Imigracija je postala sve spornije političko pitanje u Britaniji zbog nastavka prelazaka Lamanša, protesta protiv smeštaja tražilaca azila, teških krivičnih dela povezanih sa migrantima i ponovne pažnje usmerene na skandal sa bandama koje su seksualno zlostavljale devojčice.
Ova kontroverza dodatno je povećala pritisak na bivšeg premijera Kira Starmera pre nego što je ovog leta podneo ostavku. Njegov naslednik Endi Barnam obećao je da će zaustaviti prelaske migranata malim čamcima, ali je odbio da odredi rok za ostvarenje tog cilja.
Evropa se od 2015. godine suočava sa kontinuiranim migracionim pritiskom, kada je stiglo više od milion ljudi, uglavnom sa Bliskog istoka i iz Afrike.
Pitanje migracija ponovo je dospelo u centar pažnje prošlog meseca nakon što je više od 72.000 ljudi prešlo u špansku enklavu Seutu, preopteretivši prihvatne kapacitete i obnovivši pozive za strožiju kontrolu granica.
Nakon tog priliva, mediji su izvestili da je Seuta zbrinjavala oko 2.000 maloletnika bez pratnje, od kojih su mnogi navodno ostavljeni na ulicama jer su prihvatni centri bili prepuni.
Policija je istraživala najmanje pet slučajeva silovanja maloletnika povezanih sa ovim prilivom.
Nulta Tačka/RT
