SAD su zapretile da bi mogle da preispitaju svoj stav o britanskoj kontroli nad Foklandskim ostrvima kako bi primorale London da značajno poveća izdvajanja za vojsku, objavio je u petak „Dejli telegraf“, pozivajući se na izvore.
Kako se navodi, pokušaj pritiska na Veliku Britaniju dolazi u trenutku sve većih nesuglasica između dva dugogodišnja saveznika oko odbrane, Irana i strateški izuzetno važnih ostrva Čagos.
Velika Britanija i Argentina su u sukobu oko Foklandskih ostrva gotovo 200 godina, a spor je kulminirao 1982. godine, kada je argentinska vojska naredila invaziju na ostrva. Tadašnja britanska premijerka Margaret Tačer poslala je pomorsku borbenu grupu, a Britanija je nakon 74 dana borbi ponovo preuzela kontrolu nad ostrvima.
SAD, koje su tokom sukoba podržale Veliku Britaniju, priznaju britansku de facto upravu nad ostrvima, ali ne zauzimaju stranu u sporu oko suvereniteta.
Međutim, prema pisanju „Dejli telegrafa“, SAD bi sada mogle da se usprotive britanskom zahtevu za suverenitet nad Foklandima ukoliko London ne poveća izdvajanja za odbranu. U tom kontekstu, očekuje se da Velika Britanija dobije „posebnu pažnju“ u reviziji Pentagona, koja ispituje da li članice NATO-a imaju kredibilne planove za dostizanje novog cilja izdvajanja za odbranu.
Visoki američki zvaničnik rekao je za „Dejli telegraf“ da su razgovori o tom pitanju bili otvoreni i direktni i da „ništa nije isključeno“ dok Vašington traži načine da natera saveznike da preuzmu veći deo tereta evropske odbrane.
Iako Vašington novi britanski plan ulaganja u odbranu vidi kao „korak u pravom smeru“, američki zvaničnik smatra da to nije dovoljno.
„S obzirom na razmere izazova sa kojima se suočavamo mi i naši saveznici, potrebno je da saveznici poput Ujedinjenog Kraljevstva naprave velike, suštinske iskorake. Srećom, neki to već rade. Snažno podstičemo Veliku Britaniju da učini isto“, rekao je on.
Većina članica NATO-a saglasila se da do 2035. godine izdvaja 5 odsto BDP-a za bezbednost, dok britanski zvaničnici zagovaraju dostizanje nivoa od 3 odsto do 2030. godine.
Međutim, novi britanski plan ulaganja u odbranu, predstavljen u junu, predviđa da osnovna izdvajanja za odbranu ostanu na svega 2,7 odsto BDP-a tokom perioda 2029-2030. Pored toga, britanska vlada i dalje pokušava da pronađe 4,7 milijardi funti, odnosno oko 6,3 milijarde dolara, za budžet usled sve većih fiskalnih pritisaka.
Ideja o Foklandima prvi put se pojavila u aprilu, kada je Rojters, pozivajući se na interni mejl Pentagona, objavio da SAD razmatraju preispitivanje diplomatske podrške evropskim „imperijalnim posedima“ kao način kažnjavanja vlada članica NATO-a za koje Vašington smatra da nisu pružile dovoljnu podršku njegovoj vojnoj kampanji protiv Irana.
Predsednik Argentine Havijer Milei, bliski saveznik američkog predsednika Donalda Trampa, optimistično je reagovao na tu mogućnost.
„Napredujemo kao nikada ranije“, rekao je Milei.
U međuvremenu, London i Vašington vode složene pregovore i međusobna prepucavanja oko arhipelaga Čagos u Indijskom okeanu, gde se nalazi zajednička američko-britanska vojna baza.
Velika Britanija je 2025. godine pristala da prenese suverenitet nad arhipelagom na Mauricijus, uz zadržavanje vojne baze kroz zakup na 99 godina. Međutim, London je u aprilu stavio plan na čekanje nakon što je Tramp taj aranžman nazvao „velikom greškom“.
Velika Britanija je prvobitno odbila i da dozvoli korišćenje svojih baza za napade na Iran, pozivajući se na pravne nedoumice, što je izazvalo Trampov bes. London je kasnije promenio stav nakon što je Teheran uzvratio napadima na britansku vojnu imovinu.
Nulta Tačka/RT
