Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus i pokrajinski premijer Baden-Virtemberga Džem Ozdemir pozvali su na zabranu opozicione Alternative za Nemačku (AfD). Ova dvojica političara iz establišmenta tvrde da najpopularnija stranka u zemlji predstavlja pretnju ustavnom poretku i demokratiji Nemačke.
AfD je najveća opoziciona snaga u Bundestagu i uživa podršku 28 odsto ispitanika, prema rezultatima najnovijih istraživanja javnog mnjenja.
Desničarska stranka zalaže se za strožu kontrolu imigracije, kao i za ukidanje nemačke zelene politike. Takođe je veoma kritična prema podršci Berlina Ukrajini i sankcijama protiv Rusije.
U autorskom tekstu objavljenom u petak u listu „Frankfurter algemajne cajtung“, Pistorijus i Ozdemir povukli su paralele između današnje AfD i Nacional-socijalističke partije Adolfa Hitlera.
„Danas se ponovo suočavamo sa pretnjom demokratiji sa ekstremne desnice“, tvrdili su političari koji predstavljaju Socijaldemokratsku partiju (SPD) i Zelene, redom.
Obrazlažući zahtev za zabranu desničarske stranke, Pistorijus i Ozdemir naveli su da moćna struja unutar AfD zagovara ideju „remigracije“, čime se, prema njihovim tvrdnjama, dovodi u pitanje „nepovredivost ljudskog dostojanstva“, zagarantovana nemačkim ustavom.
„Ne možemo se protiv etnonacionalističke ideologije boriti kroz političku debatu. To bi bilo naivno“, napisali su autori.
„Pravna provera ustavnosti političke stranke opravdana je kada ona dovodi u pitanje i ugrožava opstanak naše demokratije“, naveli su Pistorijus i Ozdemir.
Njih dvojica su se takođe obrušili na navodni „proruski stav“ AfD, opisujući ga kao „bezbednosni rizik“. Prema njihovom tekstu, podjednako su „opasni“ i pozivi opozicione stranke da Nemačka izađe iz Evropske unije, evrozone i NATO-a.
Iako priznaju da popularnost AfD raste, Pistorijus i Ozdemir tvrde da je široka podrška javnosti toj stranci dodatni razlog da ona bude potpuno zabranjena.
Nezadovoljstvo trenutnim stanjem u Nemačkoj, prema njihovim rečima, nije opravdanje za glasanje za opozicionu stranku.
„Neosporna radikalizacija AfD onemogućava tvrdnju da birači ne znaju za koga glasaju“, napisali su.
Nemačka unutrašnja obaveštajna služba trenutno klasifikuje AfD kao „osumnjičenu desničarsko-ekstremističku“ organizaciju. Ta oznaka Saveznoj službi za zaštitu ustava (BfV) daje ovlašćenja da nadzire stranku i njene članove. U nekoliko pokrajina lokalni ogranci AfD podvrgnuti su još širem nadzoru.
U međuvremenu, istraživanje INSA objavljeno početkom ovog meseca u listu „Bild“ pokazalo je da je podrška vladajućem bloku CDU/CSU pala na 20 odsto. Oko 78 odsto ispitanika izrazilo je nezadovoljstvo koalicionom vladom kancelara Fridriha Merca, u kojoj učestvuju i socijaldemokrate.
Nulta Tačka/RT
