Zalihe gasa u EU sada su na jednom od najnižih sezonskih nivoa u istoriji, a manjak izaziva „zimsku paniku“ među trgovcima usled rata u Iranu i nastavka pritiska Brisela da se postepeno odrekne ruskih energenata, piše „Gardijan“.
Prema podacima Evropske mreže operatora prenosnih sistema za gas (ENTSOG), skladišta gasa u EU bila su u petak popunjena oko 64 odsto, što je znatno ispod proseka od 80 odsto koji je tokom ovog perioda održavan prethodnih godina.
Poređenja radi, zalihe u EU iznosile su oko 66 odsto 29. avgusta 2021. godine, a oko 72 odsto istog datuma 2013. godine, iako nivo popunjenosti tokom zimskih meseci, kada je potrošnja visoka, obično pada znatno niže.
Kada je reč o pojedinačnim zemljama, skladišta gasa u Nemačkoj popunjena su nešto više od 50 odsto, dok je u Holandiji nivo oko 45 odsto, a u Belgiji oko 50 odsto, prema najnovijim podacima GIE.
Zvaničnici u Holandiji posebno su upozorili da očekuju da neće dostići planirane ciljeve za zimu, pri čemu za spor tempo punjenja skladišta i slabe komercijalne podsticaje za trgovce da sada kupuju gas i skladište ga za zimu krive tržišne uslove.
U međuvremenu, skladišta u Velikoj Britaniji popunjena su svega oko 30 odsto, iako se ta zemlja istorijski više oslanjala na kontinuirani uvoz nego na skladištenje gasa.
Usled nestašice, cene prirodnog gasa porasle su iznad 66 evra po megavat-času, što je više nego dvostruko u odnosu na nivoe s početka godine, prema sajtu „Trejding ekonomiks“.
Bjarne Šildrop, glavni analitičar za robu u banci SEB, rekao je za „Gardijan“ da je tržište tokom leta „ostalo relativno mirno“, uz nadu da će se saobraćaj kroz Ormuski moreuz normalizovati.
Međutim, sada „niko ne očekuje da će se to dogoditi u skorije vreme“, rekao je on, dodajući: „Kao rezultat toga, evropsko tržište prirodnog gasa je tokom protekle nedelje upalo u svojevrsnu zimsku paniku.“
Slabe zalihe čine tržište mnogo izloženijim hladnom vremenu, slaboj proizvodnji energije iz vetra i nepredviđenim poremećajima u snabdevanju. Analitičar za gas Greg Molnar rekao je listu da „niski nivoi skladišta prirodno povećavaju rizik od veće volatilnosti cena tokom zime“.
Neposredan pritisak dolazi zbog faktičkog zatvaranja Ormusovog moreuza, koje je poremetilo izvoz katarskog LNG-a. Iako je Katar u prvom kvartalu 2026. godine učestvovao sa svega 6,6 odsto uvoza LNG-a u EU, u poređenju sa 57 odsto iz SAD, sukob na Bliskom istoku pojačao je konkurenciju između evropskih i azijskih kupaca za energente, što je izazvalo novi skok cena gasa.
Manjak dolazi i u trenutku kada EU održava široke sankcije protiv Moskve i obećava da će se osloboditi zavisnosti od ruskih energenata. Dok je Rusija 2021. godine obezbeđivala oko 45 odsto uvoza gasa u EU, njen udeo je do 2025. godine pao na svega oko 12 odsto.
Nakon što je EU 2022. godine uvela široke sankcije Rusiji, blok je pretrpeo jednu od najtežih energetskih kriza u poslednjih nekoliko decenija. Cena gasa eksplodirala je na više od 300 evra po megavat-času, što je teško pogodilo i industriju i potrošače, dok su se zemlje EU suočavale sa naglom inflacijom i rastom troškova života.
Kada je EU počela da smanjuje zavisnost od ruske nafte i gasa nakon eskalacije sukoba u Ukrajini, portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova ocenila je da je blok krenuo „samoubilačkim“ putem i da „puca sebi u glavu“.
Nulta Tačka/RT
