Komitet Ujedinjenih nacija upozorio je u ponedeljak da su države pravno obavezne da odmah ponude novčanu nadoknadu kao reparaciju za transatlantsku trgovinu robljem, uz druge mere čiji detalji tek treba da budu utvrđeni, uključujući, ali ne ograničavajući se na „komisije za utvrđivanje istine“, kako bi se rešilo pitanje „trajnog nasleđa rasne diskriminacije“ koje, prema upozorenju Komiteta, i danas obavija svet.
Korisnici reparacija biće „ljudi afričkog porekla“.
Rojters izveštava da je Komitet UN za eliminaciju rasne diskriminacije saopštio da ove obaveze proizlaze iz pravno obavezujuće Konvencije o rasnoj diskriminaciji iz 1965. godine, a ne iz pravnih standarda koji su važili u vreme kada se trgovina robljem odvijala.
Komitet je ovaj pristup opisao kao „promenu paradigme“, čiji je cilj da okonča raspravu i primora države na delovanje, udaljavajući fokus od rasprava o istorijskoj odgovornosti koje su korišćene za odlaganje zahteva za reparaciju.
U dokumentu UN, koji bi prema navodima mogao biti korišćen i kao argument pred sudovima, navodi se:
„Države potpisnice moraju da sprovedu sveobuhvatne reparacione mere za ljude afričkog porekla, obuhvatajući sve aspekte pravne zaštite i obeštećenja.“
Prema procenama UN, oko 12,5 miliona Afrikanaca je odvođeno i prodavano između 15. i 19. veka u onome što je Komitet nazvao najvećim prisilnim raseljavanjem u istoriji.
Ukupno 182 države označene su kao države koje bi trebalo da plate reparacije, među njima Sjedinjene Američke Države, Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska, Portugal i druge zemlje koje su bile snažno uključene u transatlantsku trgovinu robljem. Od 16. do 19. veka, milioni afričkih muškaraca, žena i dece prevoženi su brodovima u Ameriku.
Pozivi na reparacije, od zvaničnih izvinjenja do finansijske nadoknade, poslednjih godina dobijaju sve veću međunarodnu podršku. Protivnici, međutim, tvrde da današnje generacije ne bi trebalo smatrati odgovornim za zločine koje su počinili njihovi preci.
Evropska unija i Britanija bile su uzdržane prilikom glasanja o rezoluciji UN o ropstvu u martu.
Njihovo uzdržavanje u skladu je sa stavom drugih država koje su pred sudovima tvrdile da u vreme trgovine robljem nisu postojali međunarodni zakoni koji su je zabranjivali. Taj argument poznat je kao princip intertemporalnosti.
„Bez obzira na pravnu kvalifikaciju prvobitnih istorijskih postupaka, države potpisnice i dalje imaju sadašnje obaveze prema Konvenciji da rešavaju pitanje strukturnih nejednakosti“, navodi se u dokumentu UN, uz upozorenje državama koje bi mogle da pokušaju da se suprotstave zahtevima za reparacije, prema Rojtersu.
U dokumentu se dodaje da sama finansijska nadoknada nije dovoljna, uz poziv na „transformativne“ mere, uključujući otvaranje arhiva, reviziju javnih spomenika i osnivanje nezavisnih komisija za utvrđivanje istine.
Pela Boker-Vilson, advokat iz Liberije koja je pomogla u izradi dokumenta, rekla je da očekuje da države pređu dalje od opštih izraza žaljenja i preispitaju svoje politike i zakone.
„Pozivamo države potpisnice da preduzmu konkretne i smislene mere“, rekla je ona Rojtersu. „Želimo da potvrdimo dostojanstvo onih čija je patnja bila poricana, umanjivana ili zaboravljena.“
