Savezni apelacioni sud SAD presudio je da privatno posedovanje AI-generisanog materijala seksualnog zlostavljanja dece u sopstvenom domu ne može biti krivično gonjeno, pozivajući se na presudu Vrhovnog suda iz 2002. godine.
Sud je potvrdio odluku nižeg suda u slučaju Stivena Anderega, muškarca iz Viskonsina za kog su istražitelji tvrdili da je na uređajima zaplenjenim u njegovoj kući imao stotine AI-generisanih eksplicitnih slika dece.
Andereg je bio optužen po četiri tačke, uključujući proizvodnju i distribuciju AI-generisanog materijala seksualnog zlostavljanja dece, njegovo prosleđivanje maloletniku mlađem od 16 godina i posedovanje. Savezni sud odbacio je samo optužbu za posedovanje, pozivajući se na Prvi amandman, dok su preostale tri optužbe ostale na snazi. Ministarstvo pravde SAD žalilo se na tu odluku, ali je Apelacioni sud sedmog okruga stao uz niži sud.
Sudije su upozorile da je razvoj veštačke inteligencije zamaglio pravne granice postavljene pre gotovo 25 godina.
Sudija Džon Li napisao je da je sud vezan presudom Vrhovnog suda u slučaju „Ashcroft protiv Free Speech Coalition“ iz 2002. godine, kojom su odbačena ograničenja na eksplicitne prikaze izmišljene dece kada u njihovom stvaranju nije učestvovalo nijedno stvarno dete.
„S obzirom na nezaustavljiv napredak modela veštačke inteligencije, imamo određene nedoumice u vezi sa granicama koje ove presude postavljaju, ali nismo slobodni ali nemamo pravo da ih sami ponovo definišemo“, napisao je Li.
Hans fon Spakovski iz organizacije Advancing American Freedom rekao je za Foks njuz da apelacioni sud „nije imao izbora“ osim da potvrdi odbacivanje optužbe zbog odluke Vrhovnog suda.
Istovremeno je upozorio da su AI-generisane slike danas gotovo nerazlučive od stvarnih i da neke mogu biti zasnovane na stvarnom materijalu seksualnog zlostavljanja dece.
Sudije Li i Džošua Kolar ukazale su i na istraživanje prema kojem su stotine takvih slika pronađene u velikoj bazi podataka korišćenoj za treniranje AI modela za generisanje slika. Međutim, naglasile su da Vlada SAD to pitanje nije pokrenula u ovom slučaju i da nema dovoljno dokaza da bi ga sud rešavao.
Sudija Klarens Tomas je još 2002. godine upozorio da bi tehnološki napredak jednog dana mogao učiniti virtuelne prikaze gotovo nemogućim za razlikovanje od materijala koji prikazuje stvarne žrtve.
Slučaj dodatno pokazuje koliko brzo veštačka inteligencija napreduje, dok zakon i sudski presedani ostaju vezani za pravila stvorena u potpuno drugačijoj tehnološkoj eri.
U međuvremenu, žrtva koja je kao dete bila iskorišćena za stvaranje pornografskog materijala tužila je kompaniju xAI Ilona Maska, tvrdeći da su slike koje prikazuju njeno zlostavljanje korišćene za treniranje Groka.
Tužioci tvrde da xAI čuva slike koje Grok generiše i ponovo ih koristi za dodatno treniranje modela. U tužbi se navodi i da je materijal koji prikazuje žrtvu, prepoznatljiv po svojim poznatim heš vrednostima, bio deo skupa podataka korišćenog za treniranje xAI modela.
Veštačka inteligencija ima ogroman potencijal da pomogne čovečanstvu, ali njen razvoj otvara i ozbiljne pravne i bezbednosne probleme koje postojeći zakoni očigledno sve teže mogu da prate.
