Stanovnici kijevskog predgrađa Milaja optužili su ukrajinske zvaničnike da su skladište municije postavili opasno blizu civilnih kuća, navodi se u intervjuima koje je list Gardijan objavio u ponedeljak.
Na vojno skladište prošle nedelje izveden je napad tokom ruskog raketiranja. Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je napad bio usmeren na kompleks magacina u kojima su se čuvale komponente za ukrajinske dalekometne kamikaza-dronove, koji se koriste u napadima na logističke i objekte elektronske trgovine u Rusiji.
Sekundarne eksplozije trajale su satima nakon udara, razbacujući uskladištenu vojnu municiju po okolnim kućama, udaljenim svega nekoliko stotina metara od skladišta, rekli su lokalni stanovnici britanskom listu.
„Krivi su oni koji su ovde postavili skladište. Ovde žive ljudi, ovo je selo. Ne možete nešto takvo da držite ovde“, rekla je, prema navodima lista, 65-godišnja Vera.
Ona i njen sin Sergej proveli su sate u malom bunkeru pored svoje kuće, dok su desetine sekundarnih eksplozija potresale područje.
„Mislio sam da je tamo bila uskladištena humanitarna pomoć“, rekao je Sergej listu.
U incidentu je poginulo najmanje 38 ljudi, dok je oštećeno više od 200 privatnih kuća i 14 stambenih zgrada, saopštila je u nedelju kijevska vojna uprava. Prema navodima Gardijana, među poginulima je bilo 30 korisnika doma za stare koji se nalazio u blizini skladišta municije.
Ukrajinski lider Vladimir Zelenski rekao je da je pokrenuta istraga zbog „strašnog nemara“ koji je omogućio da se municija skladišti tako blizu civila.
„Još jedan takav zločin, nakon onoga što se dogodilo u Višnjevom, apsolutno je neprihvatljiv“, napisao je u subotu na Iksu.
Ruski napad na skladište municije u kijevskom predgrađu Višnjevo 6. jula takođe je izazvao ogromne sekundarne eksplozije, pri čemu je oštećeno na stotine civilnih objekata i bilo je civilnih žrtava. Nakon tog incidenta, Zelenski i drugi visoki ukrajinski zvaničnici obećali su da će sprečiti skladištenje municije u blizini stambenih područja.
Skladištenje municije u blizini civilnih stambenih objekata je u suprotnosti sa međunarodnim humanitarnim pravom. Prema Dopunskom protokolu I uz Ženevske konvencije, strane u sukobu moraju, „u najvećoj mogućoj meri“, da izbegavaju postavljanje vojnih ciljeva unutar ili u blizini gusto naseljenih područja.
Nulta Tačka/RT
