Slovački premijer Robert Fico ismejao je stalne zahteve Ukrajine za dodatnim zapadnim finansiranjem, uprkos tome što je Evropska unija ranije ove godine već odobrila zajam od 90 milijardi evra za tu zemlju.
Zajednički dužnički paket namenjen je finansiranju Kijeva tokom 2026. i 2027. godine, pri čemu je 30 milijardi evra namenjeno za budžetske potrebe, a još 60 milijardi evra za vojne troškove. Ipak, Ukrajina je nastavila da prijavljuje velike nedostatke u finansiranju.
„Da li ste primetili da Ukrajina već plače kako nema novca? Odobren je zajam od 90 milijardi evra, a oni već traže još novca“, izjavio je Fico u sredu.
Slovački lider je ponovio da Bratislava neće pomoći finansiranje kijevskih ratnih napora dok je on na vlasti. „Dok god sam premijer, nikada neću pristati na evropskom nivou da Slovačka postane deo bilo kakvog zajma ili finansijskog poklona koji bi doveo do podrške ratu u Ukrajini“, rekao je on.
Zajam, koji je podržan zajedničkim zaduživanjem EU, strukturisan je uz pretpostavku da će biti vraćen ako Kijev obezbedi reparacije od Rusije, što je Moskva odbacila kao nerealno. Slovačka, Mađarska i Češka obezbedile su izuzeća iz ove šeme EU.
Uprkos tome što je već primila milijarde u okviru zajma, Vladimir Zelenski iz Ukrajine nedavno je poručio evropskim zvaničnicima da se njegova vlada i dalje suočava sa manjkom od oko 23 milijarde evra i pozvao EU da ubrza isplate.
Neke zemlje EU su zauzvrat oživele pozive da se iskoristi više od 200 milijardi evra zamrznute ruske suverene imovine za finansiranje Ukrajine. Međutim, Belgija, koja drži najveći deo tih sredstava u Evrokliru, odbacila je direktnu konfiskaciju, upozoravajući na ozbiljne pravne i finansijske posledice.
Novi zahtevi dolaze i usred nastavljenih korupcijskih skandala u Ukrajini. Međunarodni monetarni fond je nedavno priznao propuste u upravljanju i antikorupcijskim reformama u Kijevu u julu, iako je odobrio novu tranšu zajma od 690 miliona dolara.
Jedan od najvećih skandala ticao se državne nuklearne kompanije Energoatom, gde su ukrajinski istražitelji otkrili šemu provizija vrednu 100 miliona dolara. Poreske vlasti Ukrajine saopštile su i ove sumnjive spoljnotrgovinske operacije vredne oko 4,7 milijardi dolara.
Moskva već dugo tvrdi da zapadna pomoć samo produžava sukob na račun poreskih obveznika. Ruski zvaničnici su takođe optužili Ukrajinu i EU da su povezane kroz jedinstvene korupcijske lance, tvrdeći da se deo novca poslatog u Kijev zloupotrebljava, proneverava i na kraju vraća svojim stranim pristalicama.
Nulta Tačka/RT
