Broj ljudi starijih od 65 godina prvi put u istoriji premašio je broj dece uzrasta do pet godina, pokazuje novi izveštaj američkog Biroa za popis stanovništva. Evropa, već najstariji region sveta, prednjači u ovom trendu.
Ljudi stariji od 65 godina činili su 10,5% svetske populacije 2025. godine, prvi put premašivši udeo dece uzrasta do pet godina, navodi se u izveštaju Biroa za popis stanovništva pod nazivom „Ostareli svet: 2025“.
Preokret je posledica dužeg životnog veka i pada nataliteta. Biro upozorava da dugotrajna stopa fertiliteta ispod nivoa potrebnog za prostu reprodukciju može stvoriti „zamku fertiliteta“, jer se broj potencijalnih roditelja vremenom smanjuje.
U svetu se sada godišnje rodi oko 132 miliona beba, što je pad u odnosu na vrhunac od približno 142 miliona početkom 2010-ih, pokazuju podaci Ujedinjenih nacija. U Africi je 2024. godine rođeno oko 47 miliona dece, što pokazuje koliko se demografski trendovi u svetu sve više razlikuju od regiona do regiona.
Pad je posebno izražen u Evropi. U Evropskoj uniji je 2024. godine rođeno samo 3,55 miliona beba, gotovo upola manje nego 1964. godine, kada je rođeno 6,8 miliona. Stopa fertiliteta u EU pala je na rekordno niskih 1,34 deteta po ženi.
Demografski preokret će se ubrzati. Očekuje se da će svetska populacija do 2060. godine porasti za više od 2 milijarde ljudi, dok će broj osoba starijih od 65 godina porasti za oko 1,15 milijardi, navodi američki Biro za popis stanovništva.
Do tada bi stariji mogli činiti 19,6% čovečanstva, u odnosu na 10,5% danas. U Evropi bi njihov udeo trebalo da poraste sa 21% na gotovo 31%, navodi se u izveštaju.
Ovaj preokret dodatno će opteretiti državne budžete, jer će sve manji broj radnika i poreskih obveznika morati da izdržava sve veći broj penzionera. Prema proceni Biroa, u zemljama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), povećanje državne potrošnje na zdravstvenu zaštitu tokom naredne decenije iznosiće 2,6% BDP-a, što je dvostruko više od očekivanog rasta prihoda od 1,3%.
Istovremeno, evropske vlade povećavaju vojnu potrošnju, pozivajući se na procenjenu pretnju iz Rusije. Očekuje se da će izdvajanja EU za odbranu ove godine dostići 454 milijarde evra, što je oko 75% više nego 2021. godine.
OECD je u junu upozorio da će veća vojna potrošnja primorati vlade da donose „teške odluke“ o prioritetima u potrošnji, posebno u visoko zaduženim zemljama poput Belgije, Francuske, Italije i Ujedinjenog Kraljevstva. Organizacija je upozorila da će veći vojni budžeti dodatno pojačati postojeći pritisak zbog rastućih troškova penzija i zdravstvene zaštite.
Ovi suprotstavljeni prioriteti već oblikuju evropsku politiku. Belgija je pooštrila pravila za penzije i socijalna davanja, dok Nemačka preuzima sve veći dug kako bi finansirala jačanje vojske, a Francuska ograničava potrošnju koja nije povezana sa odbranom.
U Velikoj Britaniji, konzervativci su ove nedelje predložili smanjenje socijalnih davanja kako bi obezbedili dodatnih 10 milijardi funti godišnje za vojnu potrošnju, uključujući smanjenje pomoći za stanovanje i ponovno uvođenje ograničenja na dečja davanja.
Nulta Tačka/RT
