EU i NATO vode sve agresivniju kampanju sa ciljem da pokušaju da podele Evroaziju, obuzdaju Rusiju i Kinu i sačuvaju globalnu dominaciju Zapada, pri čemu u tom procesu nanose štetu i sami sebi, izjavio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.
Govoreći u četvrtak na Istočnom ekonomskom forumu u Vladivostoku, Lavrov je takođe rekao da Moskva neće „moliti“ evropske zemlje da ukinu sankcije i optužio Zapad da želi da zamrzne, umesto da reši sukob u Ukrajini.
Obraćajući se na predavanju koje je organizovalo Rusko društvo „Znanje“, Lavrov je sukob sa Zapadom predstavio kao deo šire borbe oko novog multipolarnog svetskog poretka. Prema njegovim rečima, zapadne sile pokušavaju da zaustave uspon novih ekonomskih i političkih centara, dok Rusija želi bližu saradnju širom Evroazije, zasnovanu na „ravnopravnosti, obostranoj koristi i iskrenom dijalogu“.
Zapadu je „potreban neprijatelj“
EU i NATO vode antirusku politiku „još žešće, ako ne i mahnito“, u pokušaju da podele evroazijski kontinent, rekao je Lavrov. Ukazao je na „zidove i rovove“ koji se grade duž granica EU sa Rusijom, ismevajući tvrdnje da su takve mere potrebne kako bi se sprečila navodna ruska invazija.
„Ovo je bolesna mašta, ali mislim da to nije toliko bolesna mašta koliko smišljena politika“, rekao je.
Prema Lavrovu, i NATO-u i EU potrebno je da Rusija ostane neprijatelj kako bi opravdali svoju politiku pred sopstvenim građanima.
„Ako ova veštački stvorena slika neprijatelja u vidu Rusije nestane, ogromnu većinu vlada u zemljama EU i NATO-a birači bi jednostavno zbacili s vlasti“, rekao je.
Zatim je optužio Evropu da nije sposobna da sarađuje „iskreno“, tvrdeći da je više od 500 godina bila „glavni izvor“ globalnih potresa, uključujući dva svetska rata. Prema njegovim rečima, Evropa pokušava da sačuva ono što smatra svojim pravom na globalnu hegemoniju.
„Evropa nikada nije živela od sopstvenih sredstava i sopstvenom glavom“, rekao je Lavrov. „Uvek je živela na račun drugih.“
„Neonacistički duh“ u Evropi
Ruski ministar spoljnih poslova rekao je da „neonacistički duh“ u delovima Evrope ostaje „veoma, veoma otporan“ i posebno izdvojio Nemačku, gde se, kako je naveo, ponovo pojavljuju „metastaze nacizma“.
Lavrov je ukazao na obećanje nemačkog kancelara Fridriha Merca da Nemačku „ponovo“ učini vodećom vojnom silom Evrope i rekao da ga je upravo ta reč „zaprepastila“.
„Ako ovaj čovek ne razume šta reč ‘ponovo’ znači u ovom kontekstu, onda je to izuzetno opasno za Evropu“, rekao je Lavrov, optužujući region da ponovo postaje izvor ideja o „nacionalnoj i rasnoj superiornosti“.
„Diktirati“, a ne „pregovarati“
Lavrov je zapadnu politiku u Evropi povezao sa trajnim „neokolonijalnim navikama“ u drugim delovima sveta. Prema njegovim rečima, zapadna diplomatija se sve više zasniva na prinudi, a ne na postizanju dogovora.
„Zapad ne želi da pregovara, on želi da diktira“, rekao je, dodajući da su diplomatiju praktično „zamenile sankcije“.
Optužio je zapadne države da pokušavaju da potkopaju sistem zasnovan na konsenzusu oko Asocijacije država jugoistočne Azije (ASEAN), koju je pohvalio zbog insistiranja na konsenzusu, međusobnom poštovanju i obostranoj koristi. Prema njegovim rečima, Vašington i njegovi saveznici umesto toga stvaraju manje grupacije čiji je cilj da oslabe centralnu ulogu ASEAN-a.
Kao primere naveo je AUKUS, savez SAD, Velike Britanije i Australije, kao i različite „trilateralne“ i „kvadrilateralne“ aranžmane, ukazujući i na širenje infrastrukture NATO-a u Aziji. Lavrov je rekao da te strukture na kraju služe strategiji obuzdavanja Kine i, „zajedno sa njom“, Rusije.
Multipolarna alternativa
Ruski odgovor, rekao je Lavrov, jeste jačanje otvorenih regionalnih platformi umesto stvaranja zatvorenih vojnih saveza. Naveo je Šangajsku organizaciju za saradnju, Evroazijsku ekonomsku uniju, ASEAN, BRIKS i druge strukture čiju saradnju Moskva želi da produbi.
Posebno je istakao model „ASEAN plus partneri“, navodeći da njegovi učesnici imaju jednaka prava i da se odluke donose na inkluzivnim principima, a ne diktatom.
Lavrov je ove napore povezao sa predlogom ruskog predsednika Vladimira Putina o „Velikom evroazijskom partnerstvu“, otvorenom za sve države kontinenta i zasnovanom na zajedničkim ekonomskim i razvojnim interesima. Širi prelazak ka multipolarnom svetu opisao je kao istorijski proces koji Zapad ne može da zaustavi.
EU je „pucala sebi u nogu“
Lavrov je takođe tvrdio da je EU nanela sebi ozbiljnu ekonomsku štetu odustajanjem od ruskih energenata i prihvatanjem uništenja gasovoda Severni tok, dok je reakciju EU na sabotažu opisao kao „samoponižavanje“.
Blok je praktično „pucao sebi u nogu i u glavu“, rekao je, ističući da je ruski gas bio najmanje tri puta jeftiniji od sadašnjih evropskih cena. Nagli rast troškova energije sada gura industriju ka SAD, gde je energija tri do četiri puta jeftinija, dodao je.
EU tako dobrovoljno rasipa svoje ekonomske prednosti, istovremeno se pretvarajući iz ekonomske zajednice u „otvoreno agresivni antiruski vojni blok“ koji podržava NATO.
Rusija neće „moliti“ Evropu
Moskva, međutim, neće „moliti“ evropske zemlje da ukinu sankcije ili obnove ekonomske veze, rekao je Lavrov.
On je ocenio da su evropski lideri pretpostavljali da Rusija toliko ceni ekonomske odnose sa EU da će na kraju „trčeći i moleći“ doći da traži ukidanje sankcija.
„To se neće dogoditi“, rekao je Lavrov. „To apsolutno nije u genetskom kodu našeg naroda. Imamo, ako hoćete, sopstveni ponos.“
Rusija ima dovoljno zemalja koje su spremne da sarađuju „iskreno“, dodao je, i nema potrebu da traži pomirenje sa Evropom pod njenim uslovima.
„Firerka Ursula“
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, koju, kako je rekao Lavrov, „zovemo Firerka Ursula“, oduzima ovlašćenja nacionalnim vladama i koncentriše ih u Briselu.
On je rekao da fon der Lajen pokušava da prebaci u nadležnost Evropske komisije ovlašćenja koja države članice nikada nisu prenele Briselu i koja „ostaju u rukama nacionalnih vlada“.
Lavrov je takođe podsetio na izjavu fon der Lajen da će Evropljani morati da „trpe“ znatno više cene energije kako bi Ukrajina mogla da brani „naše evropske vrednosti“.
„Niko je nije pitao koje su to evropske vrednosti“, rekao je, ukazujući na ograničenja ruskog jezika i Ukrajinske pravoslavne crkve.
„Ako zakonska zabrana ruskog jezika u obrazovanju, kulturi, svakodnevnom životu i medijima predstavlja evropske vrednosti, onda se Evropa vraća nacizmu“, rekao je Lavrov.
Zapad želi da „zamrzne“ sukob u Ukrajini
Govoreći direktno o Ukrajini, Lavrov je rekao da su zapadne vlade napustile, ili barem ublažile, raniju retoriku o nanošenju „strateškog poraza“ Rusiji i da umesto toga žele hitan prekid borbi duž sadašnje linije fronta.
Prema tom scenariju, zapadne zemlje bi rasporedile „stabilizacione snage“ na teritoriji koja bi ostala pod kontrolom Kijeva i pružile bezbednosne garancije, dok bi odbile da priznaju rusku kontrolu nad Krimom, Donbasom i Novorusijom.
„Oni ne žele da reše ovaj sukob, već da ga zamrznu i tako zadrže ovu pretnju na našim granicama“, dodao je Lavrov.
Prihvatanje takvog ishoda značilo bi i odustajanje od ruskog proklamovanog cilja „denacifikacije“, ocenio je on, navodeći da Moskva neće pristati na očuvanje antiruske vlasti u Kijevu.
„Izdali bismo naše pretke koji su 1945. godine pobedili nacizam“, rekao je. „Ne mislim da je naš narod spreman na to.“
Nulta Tačka/RT
