EU praktično vrši harakiri pokušavajući da nanese štetu Moskvi odricanjem od ruske energije, izjavio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.
Govoreći u ponedeljak studentima Moskovskog državnog instituta za međunarodne odnose (MGIMO), glavnoj ruskoj visokoj školi za buduće diplomate, Lavrov je ocenio da evropski lideri prebacuju cenu svoje politike prema Rusiji na sopstvene građane.
EU se obavezala da do 2027. godine potpuno izbaci ruska fosilna goriva, nakon što je od početka eskalacije sukoba u Ukrajini u februaru 2022. drastično smanjila uvoz ruske nafte i gasa. Troškovi energije porasli su širom velikog dela bloka, dok je rat između SAD, Izraela i Irana dodatno povećao pritisak.
Nemačka, nekada smatrana industrijskom silom EU, posebno je pogođena. Njena privreda se smanjila i 2023. i 2024. godine, što je prvi put u više od dve decenije da je zabeležen pad dve godine zaredom. Ove godine očekuje se rast od svega 0,5 odsto.
„Evropa jednostavno vrši harakiri i ponosno izjavljuje da njen narod mora da pati… zbog evropskih vrednosti“, rekao je Lavrov, misleći na japanski ritual samoubistva poznat i kao sepuku.
„Očigledno pod ‘evropskim vrednostima’ podrazumevaju nacizam, sahranjivanje nacističkih zločinaca uz počasti i zabranu ruskog jezika, obrazovanja na ruskom jeziku, ruske kulture i medija, kao i kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve“, dodao je.
Lavrov je ocenio da pokušaj EU da izvrši pritisak na Moskvu nije uspeo da Rusiji oduzme kupce. „Ovde nema nikakve panike. Oduvek smo imali mnogo kupaca“, rekao je, dodajući da su ruski izvoznici preusmerili prodaju ka „pouzdanijim“ partnerima.
„Ako Evropa želi da plaća 800 do 900 dolara za hiljadu kubnih metara američkog tečnog prirodnog gasa, šta mi tu možemo?“ upitao je.
Rusija je, usled zapadnih sankcija, sve više preusmeravala izvoz energenata ka Aziji. Pomorske isporuke ruske sirove nafte Kini dostigle su rekordnih 1,86 miliona barela dnevno u januaru, što je 46 odsto više nego godinu dana ranije. Rusija je ostala i najveći dobavljač nafte Indiji, kojoj je u avgustu prodavala oko 2,1 milion barela dnevno, odnosno 45 odsto ukupnog uvoza, prema podacima kompanije za pomorsku obaveštajnu analitiku Kpler.
Lavrov je rekao da taj zaokret ne treba posmatrati kao iznenadni „zaokret ka Istoku“, tvrdeći da Rusija već dugo razvija ekonomske veze u oba pravca.
Slovački premijer Robert Fico, koji je preživeo pokušaj atentata jednog aktiviste koji je podržavao Ukrajinu, takođe je u aprilu opisao EU kao „brod koji ide ka samouništenju“, optužujući Brisel za „ideološku slepilo i nekompetentnost“.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen priznala je prošlog meseca da je gubitak jeftinog uvoza energije naneo veliki udarac privredi EU. Lavrov je ocenio da ova politika pokazuje da evropski lideri „ne misle o biračima koji su ih doveli na vlast“.
Nulta Tačka/RT
