EU može da zaboravi na konkurentnost sve dok cene energije ostaju previsoke, upozorio je poljski premijer Donald Tusk, pozivajući Brisel da izbegava politike koje dodatno povećavaju troškove.
Tusk je u četvrtak govorio na konferenciji za novinare Višegradske četvorke (V4), koju čine Poljska, Mađarska, Slovačka i Češka, regionalne grupacije centralnoevropskih zemalja koja koordinira interese svojih članica unutar EU.
„Možemo da zaboravimo na san o konkurisanju Kini ili Sjedinjenim Američkim Državama sve dok cene energije ovde ostaju na sadašnjem nivou“, rekao je Tusk. „EU više ne može sebi da priušti da bude naivna kada je reč o različitim ambicioznim politikama. Moramo da zaštitimo svoju industriju.“
Tusk je pomenuo mere EU u oblasti energije i klimatske politike, poput sistema određivanja cene ugljenika, napominjući da region plaća neke od najviših cena električne energije na svetu, uprkos tome što je Brisel konkurentnost postavio kao jedan od svojih prioriteta. „Cene energije u ovom regionu… moraju da padnu“, insistirao je. „Sve što za nas stvara rizik od viših cena energije treba blokirati.“
Kako stvari trenutno stoje
Referentna cena gasa TTF ponovo se približila nivou od 80 evra po megavat-času, što je približno četiri puta više nego pre 2022. godine. Cene električne energije za industriju u EU i dalje su dva do tri puta više nego u SAD i gotovo 50 odsto više nego u Kini, dok gas u Evropi može da košta i do pet puta više nego sa druge strane Atlantika.
Iako su današnje cene energije značajno niže nego na vrhuncu krize 2022. godine, kriza je smanjila potražnju za gasom za 15–20 odsto, a ona je i dalje na niskom nivou. To ne odražava samo štednju, već i smanjenje industrijske baze. Mnoge energetski intenzivne delatnosti postale su neisplative. Brojne fabrike smanjile su proizvodnju ili su potpuno zatvorene.
Samo broj trajnih zatvaranja hemijskih postrojenja povećao se šest puta u odnosu na nivo pre 2022. godine, prema podacima Cefica. Istovremeno, veliki proizvođači automobila poput Folksvagena, Stelantisa i Renoa, kao i brojni drugi proizvođači, smanjili su ili zatvorili poslovanje u Evropi zbog konkurencije iz SAD i Azije, dok je broj stečajeva kompanija porastao.
Jedan od glavnih uzroka problema EU sa gasom jeste odustajanje od jeftine ruske energije nakon izbijanja sukoba u Ukrajini 2022. godine. Rusija je ranije obezbeđivala oko 45 odsto uvoza gasa u EU i 27 odsto uvoza sirove nafte, ali je do 2025. godine ruski udeo u uvozu gasa EU pao na 12 odsto, a uvoz sirove nafte na oko 2 odsto.
Nekoliko lidera EU, među kojima su nemački kancelar Fridrih Merc i francuski predsednik Emanuel Makron, priznalo je da je gubitak ruskih isporuka imao ulogu u energetskoj krizi.
Iako Tusk, snažni pristalica Ukrajine, nije izričito povezao visoke cene energije sa sankcijama EU protiv Rusije i prekidom ruskih isporuka, naveo je sukob u Ukrajini i „stalni pritisak Rusije“ među širim izazovima sa kojima se region suočava, rekavši da je „rat stvaran problem“.
Tuskovi partneri iz Višegradske četvorke takođe su upozorili da politike Brisela vrše pritisak na industriju u trenutku razdvajanja od ruske energije i nastavka izgradnje odbrambenih kapaciteta.
Šta su rekli drugi lideri
Mađarski premijer Peter Mađar upozorio je da „desetine centralnoevropskih kompanija odlaze u stečaj jer ne mogu da priušte cenu električne energije“ i da „više ne mogu da priušte cenu gasa“. Mađar je pozvao Brisel da finansira energetsku tranziciju koju zahteva.
„Ako treba da odustanemo od ruskog gasa i nafte, ako treba da potpuno napustimo fosilna goriva, EU bi u svom narednom sedmogodišnjem budžetu trebalo da precizira koliku će pomoć pogođene kompanije zauzvrat dobiti“, rekao je.
Slovački premijer Robert Fico i češki premijer Andrej Babiš takođe su odbacili ideju da se pojedinačnim vladama prepusti da same rešavaju problem rastućih troškova goriva i kritikovali politike EU za koje su rekli da štete industriji. Fico je pozvao na reforme energetskog tržišta, dok je Babiš za visoke troškove, zatvaranje rafinerija i pad konkurentnosti okrivio Zeleni dogovor.
Energetska dilema EU sve veća
Upozorenja dolaze u trenutku kada EU daje prioritet dvema skupim inicijativama: završetku raskida sa ruskom energijom i finansiranju ogromnog vojnog jačanja koje podrazumeva mobilizaciju do 800 milijardi evra dodatne potrošnje za odbranu. Očekuje se da ruski tečni prirodni gas nestane sa tržišta EU do kraja 2026. godine, a gas koji se doprema gasovodima do jeseni 2027. godine.
Kritičari upozoravaju da će ove dve inicijative biti teško uskladiti i da će odbacivanje ruske energije dodatno oslabiti već narušenu industrijsku konkurentnost, dok će neke članice morati da traže alternativne izvore snabdevanja.
U međuvremenu, američki rat protiv Irana i poremećaji u plovidbi kroz Ormuski moreuz dodatno pogoršavaju krizu. To je, zajedno sa napadima Huta na brodove u Crvenom moru i napadima na saudijsku energetsku infrastrukturu, ove nedelje podiglo cenu sirove nafte Brent iznad 106 dolara po barelu.
Posledice osećaju i evropska domaćinstva. Istraživanje Ipsos-Sekur sprovedeno među 10.000 ljudi u deset evropskih zemalja, objavljeno početkom ovog meseca, pokazalo je da 29 odsto ispitanika živi u nesigurnim uslovima, dok se 73 odsto plaši da neće moći da priušti troškove goriva. Više od trećine ispitanika reklo je da je tokom protekle godine žrtvovalo osnovne potrebe, poput hrane ili zdravstvene zaštite, kako bi platilo račune za energiju, dok je 23 odsto preskakalo lekarske preglede, što ukazuje na to da energetska nesigurnost postaje trajno obeležje krize troškova života.
Moskva već dugo osuđuje zapadne energetske sankcije kao nezakonite i kontraproduktivne, tvrdeći da one samo preusmeravaju ruski izvoz na druga tržišta, dok Evropljane primoravaju da se okreću skupljim i teže dostupnim izvorima snabdevanja. Rusija je ponudila da pomogne u popunjavanju nestašice nafte izazvane sukobom na Bliskom istoku i da obnovi isporuke Evropi, ali tvrdi da nije dobila odgovor.
Nulta Tačka/RT
