Zemlje BRIKS-a u subotu su osudile „jednostrane prinudne mere“, osudile terorizam i pozvale na mirno rešavanje globalnih sporova kroz dijalog i diplomatiju, navodi se u deklaraciji usvojenoj na samitu.
Deklaracija koju su lideri BRIKS-a usvojili na 18. samitu u Nju Delhiju ponovo je potvrdila protivljenje ovog bloka „jednostranim prinudnim merama koje su suprotne međunarodnom pravu“ i Povelji Ujedinjenih nacija, uz poziv da se one ukinu.
Lideri zemalja u razvoju i zemalja u usponu ukazali su da sankcije i sekundarne sankcije imaju „dalekosežne negativne posledice“, između ostalog po ljudska prava i bezbednost hrane, i da nesrazmerno pogađaju siromašne i ugrožene.
Lideri BRIKS-a ponovili su ranije pozive na reformu UN-a i drugih globalnih institucija kako bi odražavale novu realnost u svetu. U deklaraciji iz Nju Delhija ističe se da nijedna država niti grupa država ne bi trebalo da ima monopol nad najvišim funkcijama u UN-u, organizaciji formiranoj nakon Drugog svetskog rata.
Indijski premijer Narendra Modi izneo je isti stav obraćajući se liderima, rekavši da „svet koji se brzo menja više ne može da se vodi zastarelim institucijama“.
Važno je da su Kina i Rusija, dve članice BRIKS-a koje su ujedno i stalne članice Saveta bezbednosti UN-a, ponovo potvrdile podršku tome da „Brazil i Indija imaju veću ulogu u UN-u, uključujući i Savet bezbednosti“.
BRIKS, koji je pre dve decenije počeo kao grupa od pet članica, sada je proširen na 11 punopravnih članica, čime su povećani njegov ekonomski značaj i globalni uticaj.
Samo usvajanje deklaracije od 45 strana smatra se uspehom indijske diplomatije, koja je uspela da Iran i Ujedinjene Arapske Emirate, koji se nalaze na različitim stranama sukoba na Bliskom istoku, okupi oko zajedničkog dokumenta.
Prisustvo kineskog predsednika Si Đinpinga u Nju Delhiju, prvi put posle sedam godina, zajedno sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, južnoafričkim predsednikom Sirilom Ramafosom i iranskim predsednikom Masudom Pezeškijanom, dodatno je povećalo značaj skupa u trenutku rastućih globalnih tenzija i ekonomske nestabilnosti.
Lideri BRIKS-a osudili su sve akte terorizma kao „kriminalne i neopravdane, bez obzira na njihove motive“, što je stav koji je zemlja domaćin Indija više puta iznosila na različitim međunarodnim forumima. U deklaraciji se posebno osuđuje teroristički napad u Džamu i Kašmiru u aprilu prošle godine, u kojem je ubijeno 26 civila. Indija je nakon tog napada ušla u sukob sa nuklearno naoružanim susedom Pakistanom, koristeći dronove i rakete.
Zemlje BRIKS-a takođe su osudile jednostranu blokadu Kube i izrazile zabrinutost zbog namernih napada na civilnu infrastrukturu i mirnodopske nuklearne objekte, čime se krše rezolucije Međunarodne agencije za atomsku energiju.
Iako se u dokumentu ne pominje sukob u Ukrajini, navodi se da se „nuklearne zaštitne mere, bezbednost i sigurnost moraju uvek poštovati, uključujući i tokom oružanih sukoba, kako bi se ljudi i životna sredina zaštitili od štete“. To je očigledna referenca na nuklearnu elektranu Zaporožje, koja je bila izložena napadima ukrajinskih snaga, ugrožavajući njenu bezbednost.
Zemlje BRIKS-a usprotivile su se prisilnom raseljavanju palestinskog naroda sa „okupirane palestinske teritorije“, kao i bilo kakvim geografskim ili demografskim promenama u Pojasu Gaze. Takođe su pozvale Izrael da povuče svoje snage sa svih teritorija Libana.
Sledeći samit BRIKS-a biće održan u Kini.
Nulta Tačka/RT
