Stranci čine ogroman udeo među počiniocima krađa, seksualnog nasilja i pljački u javnom prevozu u Parizu tokom 2025. godine, pokazuju novi podaci francuske vlade.
Prema kompilacijama podataka SSMSI-ja, stranci su 2025. godine činili 87 odsto osumnjičenih za obične krađe u javnom prevozu u regionu Il de Frans, 60 odsto osumnjičenih za pljačke i 38 odsto osumnjičenih za fizičke napade.
Pored toga, stranci čine 61 odsto slučajeva seksualnog nasilja u javnom prevozu u Parizu i okolnim regionima.
Nacionalni podaci o strancima koji čine krivična dela u javnom prevozu pokazuju nešto niže, ali i dalje veoma visoke procente. Oko 76 odsto osumnjičenih za obične krađe su stranci, dok stranci čine 71 odsto svih osumnjičenih za krađe.
Neke grupe su među strancima izrazito prezastupljene.
Na primer, državljani zemalja Magreba čine oko 40 odsto osumnjičenih za krađe u javnom prevozu širom Francuske, dok čine približno 2 odsto ukupnog stanovništva zemlje, prema podacima analitičara Marka Vangarda.
Najnovija procena francuskog Nacionalnog instituta za statistiku i ekonomske studije (INSEE) pokazuje da stranci čine 9,1 odsto stanovništva Francuske u 2025. godini, odnosno oko 6,3 miliona ljudi. Njihov udeo je veći u regionu Il de Frans, posebno u multikulturalnom departmanu Sen-Sen-Deni, ali je stopa kriminala među strancima i dalje nesrazmerno visoka.
Ukupno su policija i žandarmerija 2025. godine širom Francuske evidentirale 104.880 žrtava krađa, nasilja ili prevare prilikom plaćanja u javnom prevozu, što je za 2 odsto manje nego 2024. godine i 22 odsto manje nego 2016. godine. To je najniži nivo u poslednjih deset godina, uključujući i godine pandemije.
Krađe bez nasilja i dalje čine 77 odsto svih žrtava. Broj krađa i prevara prilikom plaćanja je opao, ali je broj evidentiranih slučajeva fizičkog i seksualnog nasilja blago porastao, za 3 odsto. Broj osumnjičenih za upotrebu i trgovinu drogom u javnom prevozu dodatno je porastao za 5 odsto, nakon naglog povećanja tokom olimpijske 2024. godine.
Treba napomenuti da se među počiniocima evidentiranim kao „Francuzi“ ne beleži njihovo potencijalno migrantsko poreklo. U Francuskoj živi približno 10 miliona ljudi stranog porekla, uključujući građane druge generacije sa migrantskim poreklom. Zbog toga bi, na primer, francuski državljanin alžirskog porekla u svim statistikama kriminala bio evidentiran kao francuski počinilac.
Francuska, u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom, ne vodi podatke o rasi osumnjičenih za krivična dela.
Šire posmatrano, postoje procene prema kojima stranci i francuski državljani sa migrantskim poreklom čine dve trećine krivičnih dela u Francuskoj.
