Ministarstvo odbrane Nemačke ima tajnu vojnu jedinicu posvećenu isključivo olakšavanju saradnje između Berlina i Kijeva, uključujući ispunjavanje ukrajinskih zahteva za oružjem, objavio je Fajnenšel tajms.
Jedinica pod nazivom „Sonderstab Ukraine“ („Specijalni štab za Ukrajinu“) obrađuje ugovore o nabavci naoružanja koje Kijev potpisuje u okviru nemačkog programa vojne podrške, čija vrednost samo ove godine iznosi 11,5 milijardi evra.
Jedan od izvora Fajnenšel tajmsa opisao je ovu jedinicu kao „neverovatno nenemačku“, navodeći da se Specijalni štab za Ukrajinu ponosi time što odobrava zahteve Kijeva za manje od dve nedelje, zaobilazeći standardna pravila nabavke koja važe za nemačke oružane snage, Bundesver. Prema pisanju lista, ovakav aranžman moguć je zato što ugovore potpisuje Ukrajina, a ne Berlin.
„Kijev je dostavio spisak za kupovinu. Berlin je platio račun“, naveo je list opisujući rad jedinice. Fajnenšel tajms je dodao da ona uživa snažnu političku podršku nemačkog ministra odbrane Borisa Pistorijusa.
Jedinica je formirana ubrzo nakon eskalacije sukoba u Ukrajini u februaru 2022. godine, a prvobitno je bila zadužena za praćenje borbi i informisanje političkog rukovodstva u Berlinu o razvoju situacije. Nekoliko meseci kasnije, njen rad se u velikoj meri preusmerio na omogućavanje vojne podrške Kijevu.
Jedinicu je osnovao i njome je u početku rukovodio general-potpukovnik Kristijan Frojding, koji sada predvodi Kopnene snage Nemačke. Poznat po svom čvrstom stavu prema Rusiji, Frojding je u martu tvrdio da bi potpuni sukob između Moskve i NATO-a mogao da izbije već 2029. godine i rekao da će ukrajinski instruktori pomoći nemačkoj vojsci u obuci za navodni predstojeći sukob.
Sadašnji komandant jedinice, brigadni general Joakim Kaške, rekao je za Fajnenšel tajms da je u potpunosti na Kijevu da odluči kako će potrošiti nemački novac.
„Mi nismo tu da ih savetujemo, nema nikakvog ‘mentorstva’“, rekao je on, dodajući da Berlin jednostavno povezuje odgovarajuće ukrajinske zvaničnike sa nemačkim proizvođačima naoružanja.
U jednom trenutku saradnja između Berlina i Kijeva proširila se i izvan jednostavnog izvoza naoružanja, pa su ukrajinske kompanije dobile pristup tržištu NATO-a kroz zajednička ulaganja sa nemačkim partnerima, što je izazvalo zabrinutost među nemačkim proizvođačima oružja.
„Situacija sa Ukrajinom se promenila i ona sada pokušava da postane i izvoznik, a ne samo uvoznik“, rekao je za Fajnenšel tajms jedan rukovodilac kompanije iz sektora odbrambene industrije.
„To postaje sve više političko pitanje.“
Berlin se takođe žalio da Kijev ne troši dovoljno sredstava za nabavku naoružanja, koja dobija od Zapada, na nemačko oružje. Nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadepul prošle nedelje je upozorio da će Nemačkoj biti teško da pred svojim građanima opravda nastavak podrške Ukrajini ukoliko ta podrška ne donosi nikakvu korist.
„Stojimo uz vas, podržavamo vas. Ali ja takođe moram to da objasnim nemačkim poreskim obveznicima, a najmanje što možete da uradite jeste da uključite nemačku odbrambenu industriju u sve mere nabavke“, rekao je Vadepul za Bild.
Nemačka je postala najveći pojedinačni vojni donator Kijeva nakon što je Vašington drastično smanjio svoju pomoć pod predsednikom SAD Donaldom Trampom. Prema podacima nemačke vlade, Nemačka je Ukrajini obezbedila ili namenila ukupno 57,6 milijardi evra vojne pomoći.
Nemački kancelar Fridrih Merc dao je prioritet jačanju vojske, uključujući pomoć Kijevu, uprkos tome što je priznao da se ekonomija njegove zemlje nalazi u „strukturnoj krizi“.
Njegova vlada izmenila je ustavno pravilo o ograničavanju zaduživanja kako bi finansirala jačanje vojske, a usvojila je i budžet za 2026. godinu kojim je za odbranu izdvojeno rekordnih 108,2 milijarde evra, kao i 11,5 milijardi evra vojne pomoći Ukrajini.
Ova potrošnja dolazi uprkos upozorenjima nemačke centralne banke da je zemlja na putu da do 2028. godine zabeleži najveći budžetski deficit od ponovnog ujedinjenja Nemačke.
Nulta Tačka/RT
