Bil Gejts je ogromna finansijska sredstva svoje fondacije pretvorio u političku polugu, koristeći njeno bogatstvo da vrši pritisak na vlade da izdvajaju više novca za vakcinaciju, izjavila je bivša nemačka kancelarka Angela Merkel.
U podkastu „Mekel i Mateš“, koji je Handelsblat objavio početkom ovog meseca, Merkel je upozorila da bi nekontrolisana moć korporacija mogla dovesti do toga da vlade rade „ono što korporacije naređuju“. Rekla je da opasnost nije prvi put uočila sa usponom veštačke inteligencije, već kada je Gejts osnovao svoju fondaciju, koja je raspolagala sa više novca „nego što razvojni budžeti velikih industrijskih zemalja iznose“.
Prema Merkel, jedan neizabrani milijarder se na taj način praktično postavio na politički nivo sa izabranim liderima.
„Odjednom su ga pojedini šefovi država širom sveta primali barem jednako srdačno kao mene“, prisetila se Merkel. „A onda je, zahvaljujući svom novcu, imao i moć da vrši moralni pritisak.“ Ako vlade ne bi obezbedile dovoljno novca za međunarodnu alijansu za vakcine, „odmah bismo bili prikazani u lošem svetlu“, rekla je.
Gejts bi potom govorio afričkim liderima da je „Merkel ove godine bila škrta“, prisetila se ona. „Time je stekao značajnu moć.“
Alijansa za vakcine na koju je Merkel mislila jeste Gavi, javno-privatno partnerstvo u kojem učestvuju vlade, Svetska zdravstvena organizacija, Unicef, Svetska banka i privatni donatori. Fondacija Gejts bila je jedan od osnivačkih partnera i obezbedila je 750 miliona dolara početnog finansiranja, a od tada je organizaciji uplatila milijarde dolara.
Nemačka je tokom Merkelinog mandata na mestu kancelarke postala jedan od velikih donatora Gavija, obećavši 600 miliona evra za period od 2016. do 2020. godine i još 600 miliona evra za period od 2021. do 2025. godine.
Bivša kancelarka rekla je da se fondacija snažno usredsredila na nekoliko oblasti, među kojima je bila i vakcinacija. Kada je pitala Gejtsa o ulaganju više novca u obrazovanje, on joj je rekao da je rezultate u toj oblasti teže meriti jer se nastavnici, zemlje i učenici međusobno razlikuju.
To je, prema rečima Merkel, vlade dovodilo pred teške odluke u vezi sa ograničenim razvojnim budžetima. One su i dalje morale da finansiraju obrazovanje, dok ih je Gejts pritiskao da izdvajaju novac za vakcinaciju i borbu protiv bolesti poput malarije.
„To je vrsta ograničenja u koju upadate“, rekla je.
Tokom pandemije kovida 19, Fondacija Gejts blisko je sarađivala sa velikim globalnim zdravstvenim organizacijama i prikupila značajna sredstva za svetske zdravstvene programe i inicijative povezane sa vakcinama.
Fondacija, koja je prvobitno bila poznata kao Fondacija Bila i Melinde Gejts, preimenovana je u Fondaciju Gejts nakon što je Melinda Frenč Gejts 2024. godine odstupila sa mesta kopredsedavajuće, tri godine nakon što su se ona i Bil Gejts razveli. Njihov brak je, prema tadašnjim izveštajima, delom bio narušen i zbog veza Bila Gejtsa sa osuđenim seksualnim prestupnikom Džefrijem Epštajnom.
Nekoliko dana nakon Merkelinih izjava, Gejts je rekao da je njegova fondacija odustala od cilja da se boginje iskorene širom sveta, navodeći kao razlog sve veću nespremnost ljudi u bogatim zemljama da se vakcinišu.
„U jednom trenutku fondacija je želela da iskoreni boginje, ali je oklevanje prema vakcinaciji u bogatim zemljama značilo da to više nije na našoj listi ciljeva“, rekao je on Rojtersu, ocenivši da je to „pomalo tragično“.
Nulta Tačka/RT
