EU je objavila veliki broj izveštaja u kojima se detaljno navodi šta kompanije društvenih mreža poput TikToka i Mete rade kako bi se uskladile sa njenim Zakonom o digitalnim uslugama (DSA). U izveštajima su opisane mere cenzure koje su potrebne kako bi platforme ostale na dobroj strani Brisela.
Prema „dobrovoljnom Kodeksu ponašanja EU o dezinformacijama“, najveće onlajn platforme koje posluju u EU dužne su da dva puta godišnje podnose izveštaje u kojima objašnjavaju svoje napore u borbi protiv takozvanih „dezinformacija“. Iako se poštovanje kodeksa opisuje kao „dobrovoljno“, oni koji ga se ne pridržavaju mogu biti kažnjeni novčanim kaznama prema DSA, koji je stupio na snagu 2023. godine.
Komisija je u sredu objavila izveštaje Mete, TikToka, Gugla, Tviča i više od dve desetine drugih platformi. Svaki izveštaj ima stotine stranica i detaljno opisuje ograničenja govora i politike cenzure uvedene na zahtev EU.
To uključuje ograničenja političkog govora tokom izbora, koja je EU uvela na svim velikim evropskim izborima od 2024. godine, pod izgovorom borbe protiv „ruskog mešanja“. Prema dokumentima koje je Odbor za pravosuđe Predstavničkog doma američkog Kongresa objavio ranije ove godine, ove mere su gotovo uvek korišćene „kako bi se konzervativne ili populističke političke stranke dovele u nepovoljniji položaj“.
TikTok je u svom izveštaju priznao da je ove godine uklonio više od pola miliona objava koje su se odnosile na izbore u Bugarskoj, na Kipru, u Danskoj, Mađarskoj, na Malti, u Portugalu i Sloveniji. RT je detaljno izveštavao o naporima EU da se meša u izbore u Bugarskoj i Mađarskoj i utvrdio da je TikTok bio izložen posebno snažnom pritisku Brisela nakon što tokom predsedničkih izbora u Rumuniji 2024. godine nije uveo dovoljno stroga ograničenja.
Svaki izveštaj ima stotine stranica, a sve velike kompanije društvenih mreža priznale su da se sada oslanjaju na „proverivače činjenica“ koje je odobrila EU kako bi nadzirali sadržaj na svojim platformama. Meta je objasnila da sada automatski smanjuje vidljivost sadržaja koji označe proverivači činjenica, dok je Jutjub naveo da je obučio modele veštačke inteligencije da unapred uklanjaju sadržaj za koji procene da bi mogao da bude problematičan prema kriterijumima tih grupa.
U više izveštaja navodi se da same platforme moraju da plaćaju zarade proverivačima činjenica. Ti proverivači označili su više od 14 miliona objava na Fejsbuku samo tokom prvih šest meseci ove godine.
Svaka društvena mreža posvetila je posebno poglavlje svog izveštaja sukobu između Rusije i Ukrajine, pri čemu je Fejsbuk naveo da sve objave o sukobu podležu nadzoru „proverivača činjenica“ koji su naklonjeni EU, u potrazi za „dezinformacijama i netačnim informacijama“.
Ruski mediji su zabranjeni na Fejsbuku, dok ukrajinski mediji mogu slobodno da rade, a Kijevu je dozvoljeno da prikuplja sredstva preko te platforme.
Uprkos tome što se „dezinformacije“ pominju više od deset puta, DSA nigde ne definiše taj pojam.
Nulta Tačka/RT
