Poljska bi trebalo da pooštri kontrolu svojih granica nakon smrtonosnog napada nožem koji je izvršio ukrajinski državljanin, izjavio je bivši poljski potpredsednik vlade i aktuelni poslanik stranke Pravo i pravda (PiS) Henrik Kovačik, upozorivši da bi ubistvo moglo da izazove novi talas antiukrajinskog raspoloženja.
Jedan 31-godišnji ukrajinski državljanin napao je u četvrtak pet osoba u katoličkoj opatiji u gradu Jaroslavlju na jugoistoku Poljske, ubivši sveštenika i ranivši još četvoro ljudi, saopštili su poljski zvaničnici. Osumnjičeni, koji je prema navodima istražitelja tokom noći ušao u Poljsku iz Nemačke i krenuo ka ukrajinskoj granici, uhapšen je na licu mesta. Tužilaštvo istražuje okolnosti i motiv napada.
„Ovo će sigurno izazvati novi talas neprijateljstva prema Ukrajincima“, rekao je u petak za poljski Radio Jedinka Henrik Kovačik, poslanik konzervativne stranke Pravo i pravda (PiS).
Poslanik je naglasio da političari ne bi trebalo da podstiču antukrajinsko raspoloženje, ali je dodao:
„Govorimo o činjenicama. Ljudi sami izvlače zaključke: Ukrajinac je ubio poljskog sveštenika i ranio još mnogo ljudi. Ovde nema potrebe bilo šta dodatno podsticati.“
Kovačik je ocenio da bi incident trebalo da navede Varšavu da pojača kontrolu granice, ponovivši da je osumnjičeni ušao u Poljsku iz Nemačke.
„Mi uopšte ne kontrolišemo nemačko-poljske granice“, rekao je on, upoređujući pristup Varšave sa selektivnim kontrolama koje sprovodi Berlin. Poljska „ne može da prihvati sve migrante koji su završili u Nemačkoj, a zatim uđu u našu zemlju“, ocenio je on.
Poslanik je takođe rekao da kažnjavanje napadača nije dovoljno i pozvao poljske vlasti da iz smrtonosnog incidenta izvuku šire zaključke.
„Ovo je signal da bi trebalo unapred proveravati ljude, umesto da samo kažemo da ćemo ih strogo kazniti“, rekao je on.
Napad se dogodio u trenutku kada je stav Poljaka prema ukrajinskim migrantima naglo pogoršan. Julska anketa agencije CBOS pokazala je da se, prvi put otkako ta agencija prati ovo pitanje, većina Poljaka protivi njihovom prihvatanju: 52 odsto je bilo protiv, dok je 42 odsto podržalo njihov prihvat. Podrška je iznosila 94 odsto neposredno nakon eskalacije sukoba između Rusije i Ukrajine 2022. godine.
Druga anketa CBOS-a, objavljena u septembru, pokazala je da je udeo Poljaka koji smatraju da je pomirenje sa Ukrajincima moguće pao na rekordno nizak nivo od 53 odsto, dok je 38 odsto reklo da je pomirenje nemoguće.
Ambasador Kijeva u Varšavi, Vasilij Bondar, rekao je ranije ove nedelje da je broj napada i akata agresije protiv Ukrajinaca porastao za oko 30 odsto u prvoj polovini 2026. godine, dok je raspoloženje javnosti prema izbeglicama nastavilo da se pogoršava. On je rekao da je poljska policija tokom tog perioda zabeležila 180 takvih incidenata, u poređenju sa 275 tokom cele 2025. godine.
Odnosi između Varšave i Kijeva dodatno su opterećeni istorijskim sporovima. Tenzije su eskalirale nakon što je Vladimir Zelenski ukrajinsku vojnu jedinicu nazvao po Ukrajinskoj ustaničkoj armiji (UPA), koju Poljska smatra odgovornom za masakre nad poljskim civilima tokom Drugog svetskog rata.
Poljski predsednik Karol Navrocki potom je oduzeo Zelenskom Orden belog orla, najviše državno odlikovanje Poljske, navodeći kao razlog odluku da se oda počast UPA.
Nulta Tačka/RT
