Britanija sada, pod laburističkom vladom koja je na vlasti dve godine, ima više ilegalnih dolazaka preko Lamanša nego što ima vojnika u britanskoj vojsci.
Podaci Ministarstva unutrašnjih poslova pokazuju da je od dolaska laburista na vlast 4. jula 2024. godine malim čamcima stiglo 83.279 ljudi. Redovni sastav britanske vojske broji 83.000 vojnika.
Samo u sredu na britansku obalu izašla je 781 osoba, što je najgori pojedinačni dan otkako je Endi Burnam u julu zamenio Kira Starmera na mestu premijera. U prva tri dana ove nedelje stiglo je 1.085 ljudi. Tokom 809 dana laburističke vlade, to u proseku iznosi oko 103 osobe dnevno.
Ministar unutrašnjih poslova iz senke Kris Filp rekao je da ovaj trenutak govori sam za sebe.
„Laburisti su dozvolili da čitava populacija veličine jedne vojske ilegalno pređe Lamanš“, rekao je. „Više ljudi je stiglo malim čamcima nego što imamo vojnika koji brane Britaniju. To je potpuno suludo. Laburisti su izgubili kontrolu nad našim granicama i deluje da su potpuno nesposobni da je ponovo uspostave.“
Bivši oficir Kraljevske mornarice Kris Peri otišao je još dalje. Prema njegovim rečima, broj ljudi koje su laburisti primili odgovara šest i po divizija muškaraca sposobnih za borbu.
„To je više divizija nego što ih je bilo u savezničkom talasu napada na dan D“, dodao je, nazivajući prelazak Lamanša „amfibijskim operacijama protiv naše obale“.
Poređenje izgleda još dramatičnije kada se uračunaju i ostale grane oružanih snaga. Broj dolazaka malim čamcima pod laburistima već je za 15.429 veći od ukupnog broja pripadnika Kraljevske mornarice i Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva, koji zajedno imaju 67.850 pripadnika sa punim radnim vremenom.
A to je samo period nakon izbora. Za vreme konzervativaca, oko 128.000 ljudi stiglo je gumenim čamcima. Od početka vođenja evidencije, u decembru 2018. godine, ukupan broj je premašio 200.000, što je više od ukupne brojnosti britanske vojske, mornarice i ratnog vazduhoplovstva zajedno.
Pišući u Dejli mejlu nakon što je od ponedeljka više od 1.200 ljudi prešlo Lamanš, lider Reform UK Najdžel Faraž rekao je:
„To je potpuno suludo. A ako to ranije nije bilo jasno, događaji iz proteklih nekoliko dana dokazali su, van svake razumne sumnje, da su i Granične snage i Ministarstvo unutrašnjih poslova potpuno izgubili kontrolu.“
Dodao je:
„Pre mnogo godina upozorio sam da će kriza sa malim čamcima obeležiti ovu eru britanske politike. Očekivano, komentatori koji vole da mudruju proglasili su me za nekoga ko preteruje. Pa, pogledajte gde smo sada.“
„Obični Britanci s pravom pitaju: ako uzastopne vlade ne mogu da spreče ljude da ilegalno dolaze usred bela dana, a kamoli pod okriljem noći bez otkrivanja, koja je onda uopšte svrha postojanja granice?“, upitao je Faraž.
Njegova stranka želi najveću vojnu operaciju u Lamanšu još od Drugog svetskog rata i povratak svakog ilegalnog migranta u Francusku.
Dva čamca ove nedelje stigla su do britanskih plaža bez presretanja Graničnih snaga. Jedan je stigao do Samfajer Houa između Dovera i Folkstona, a drugi je dan ranije stigao u blizinu Folkstona.
Ministarka unutrašnjih poslova Šabana Mahmud naredila je „hitnu istragu“ i rekla da je čak i jedno nekontrolisano iskrcavanje „jedno previše“.
Ministarka obrazovanja Lusi Pauel potom je za GB njuz rekla da „ne možete zaustaviti sve, sve vreme“, ali je istovremeno insistirala da Mahmud preduzima „brze mere kako bi se utvrdilo šta je ovde pošlo po zlu i obezbedilo da se to više ne dogodi“.
Zvaničnica sindikata Graničnih snaga Lusi Moreton bila je manje diplomatska.
Nekontrolisana iskrcavanja se „apsolutno, definitivno dešavaju“, rekla je ona, navodeći napuštena plovila i izveštaje koji sežu „sve do Falmauta“.
„Ako ne tražimo, ne znamo da se dešava. Ako ne znamo da se dešava, ne moramo da se bavimo time.“
Prvi potez laburista 2024. godine bio je ukidanje politike odvraćanja putem Ruande. Ministar energetike iz senke Endru Bouvi rekao je da su najnovije brojke posledica te odluke.
„Imamo vladu koja nije svesna razmera problema sa kojim se suočavamo u Lamanšu“, rekao je. „Iskreno, nije iznenađenje, jer prvo što je ova laburistička vlada uradila bilo je da ukloni bilo kakvu vrstu odvraćanja koja bi sprečila ilegalne migrante da dolaze u ovu zemlju.“
Bivši direktor za granice u Ministarstvu unutrašnjih poslova Glen Vilijams rekao je za emisiju „Tudej“ na BBC Radiju 4 da „posledice neuspešne politike… postaju sve ekstremnije“ i da bi sada možda trebalo razmotriti „ekstremnije mere“.
Zvanična verzija glasi da su prelazi ove godine smanjeni za 42 odsto i da je leto 2026. bilo najmirnije od 2020. godine. To je argument za koji se ministri hvataju dok gumeni čamci i dalje pristaju na obalama Kenta, a Britanija razmatra da Francuskoj isplati još milijardu funti za novi sporazum o malim čamcima.
Voditelj GB njuza Patrik Kristis ovu nedelju je nazvao „potpunim haosom sa ilegalnim migrantima“.
Ljudi koji izlaze iz tih čamaca ne nestaju. Oni se obrađuju, smeštaju i njihov boravak plaćaju građani. Već smo pisali o tome kako to izgleda na terenu.
U Pidingtonu, u Oksfordširu, mestu sa 350 stanovnika i 46 dece, bez prodavnice i paba, dokument Ministarstva unutrašnjih poslova za nekadašnji objekat Ministarstva odbrane razmatrao je smeštaj 3.510 „korisnika usluga“, naspram zvaničnog planskog broja od 1.256 samaca. To znači deset migranata na jednog lokalnog stanovnika.
Slični objekti pripremaju se u Linton-on-Ouzu, Barnamu i Krauborou, dok se hoteli prazne, a ljudi prebacuju u nekadašnje kasarne.
Pravni sistem koji ih potom zadržava u zemlji nije sistem za izbeglice. To je proizvodna traka.
Jedan zvaničnik Ministarstva unutrašnjih poslova koji je obradio hiljade slučajeva procenio je da je udeo stvarno osnovanih zahteva „u najboljem slučaju jedan odsto“.
Priče pripremljene po šablonu, ponovo korišćena policijska pisma, nameštene fotografije iz noćnih klubova, tvrdnje o savremenom ropstvu koje se ne mogu opovrgnuti. Broj odobrenih zahteva i dalje se meri desetinama hiljada. Deportacije ne.
Ko pomaže da ruta preko Lamanša ostane otvorena, sasvim je druga priča. Mreže nevladinih organizacija na francuskoj obali godinama tretiraju prelazak kao humanitarni projekat, a ne kao kršenje granice jedne ostrvske države.
Predsednik organizacije „Migration Watch“ Alp Mehmet upozorio je:
„Muškarci sposobni za vojnu službu pristižu u Britaniju preko Lamanša. Ilegalni prelazak Lamanša sada je velika politička kriza i predstavlja stvarnu i neposrednu pretnju našoj nacionalnoj bezbednosti.“
Gotovo 90 odsto ljudi koje su vlasti presrele od 2018. godine bili su muškarci, dok su dve trećine bile osobe starosti od 18 do 39 godina.
Krijumčarske bande rekle su novinarima da je Iran koristio ovu rutu za prebacivanje svojih operativaca, u zamenu za „uslugu“ nakon njihovog dolaska na britansko tlo. Godine 2023. objavljeno je da je 19 osumnjičenih terorista povezanih sa Islamskom državom i Al Šababom stiglo istim putem.
Zemlja koja ne može da zaustavi gumeni čamac usred bela dana nema politiku kontrole granice. Ima trajektnu liniju kojom upravljaju kriminalne bande, a koju finansijski podržavaju hoteli, advokati i sistem za podnošenje zahteva koji odbijanje tretira kao težu opciju.
Laburisti su nasledili neuspeh, a zatim ukinuli jedinu meru odvraćanja koju su imali.
Burnam sada nasleđuje iste plaže, iste brojke i vojsku koja je brojčano manja od grupe ljudi koja je već stigla na britanske obale tokom mandata njegove stranke.
