Bil Gejts je predložio plan za koji smatra da bi mogao da bude primenljiv kao odgovor na to što veštačka inteligencija preuzima poslove ljudi. Ideju o uvođenju poreza na robote prvi put je izneo 2017. godine u intervjuu za „Kvarc“. Tokom nedavnog gostovanja u podkastu „Njujork tajmsa“, „The Ezra Klein Show“, ponovo je otvorio to pitanje. Kako bi se sprečilo da generativna veštačka inteligencija i automatizovani sistemi preuzmu poslove u proizvodnji, ali i kancelarijske poslove, roboti bi, prema njegovom predlogu, trebalo da budu oporezovani.
Predlog za oporezivanje veštačke inteligencije i robota
Gejts je rekao da bi vlade najpre trebalo zakonski da definišu šta predstavlja jednu jedinicu rada. Prema tome, ako poslodavac zameni ljudskog radnika modelom veštačke inteligencije koji obavlja određenu jedinicu rada, kompanija bi imala poresku obavezu. Kompanija bi zakonski morala da plaća iste FICA poreze na zarade (Federalni zakon o doprinosima za osiguranje) koje bi plaćao zaposleni.
On je objasnio da je generativne sisteme veštačke inteligencije teško oporezovati jer nisu poput fizičkih robota u fabrikama. Zbog toga bi porez trebalo obračunavati na osnovu računarske snage. Država bi mogla da uvede simboličan porez na svakih milion tokena ili gigaflopova računarske snage koje kompanija koristi. Ovaj sistem bi prvenstveno bio usmeren na automatizaciju kancelarijskih poslova.
Programi socijalnog osiguranja i zdravstvenog osiguranja za starije, „Social Security“ i „Medicare“, u velikoj meri se finansiraju prihodima od poreza na zarade. Samim tim, ukoliko veštačka inteligencija zameni milione ljudi, ovi programi bi mogli da se suoče sa manjkom sredstava. Ovakav mehanizam bi zato mogao da spreči smanjenje poreske baze države. Gejts predlaže da se prihod od ovog poreza preusmeri u programe kojima bi upravljala država, a koji bi bili namenjeni obuci i zapošljavanju ljudi u osetljivim sektorima, kao što su briga o starijima i podrška osobama sa invaliditetom.
On je takođe predložio okvir za oporezivanje softverskih sistema veštačke inteligencije, uključujući računarske tokene. Širi cilj je uklanjanje finansijskog podsticaja za korišćenje modela veštačke inteligencije koji su praktično „oslobođeni poreza“. Kompanije prvenstveno uvode veštačku inteligenciju kako bi smanjile troškove. Poreski okvir bi mogao da ublaži iznenadni ekonomski šok takvih razmera.
Da li je porez na robote veštačke inteligencije praktično izvodljiv?
Ideja bi mogla da dobije podršku pojedinih tehnoloških organizacija. Grupe koje se bave javnim politikama ranije su iznosile slične predloge. Na primer, OpenAI je nezavisno predložio uvođenje poreza na robote, uz formiranje nacionalnog fonda bogatstva, kako bi se ublažile posledice ekonomskih kriza.
Međutim, pojedine političke struje snažno su se usprotivile toj ideji. Bivši američki ministar finansija Lari Samers smatra da porez na robote koči tehnološki napredak i predstavlja oblik protekcionizma. Protivnici takođe tvrde da ljudi koriste robote kako bi povećali produktivnost. Zbog toga bi oporezivanje robota zasnovanih na veštačkoj inteligenciji moglo da dovede do stagnacije ekonomskog rasta i inovacija. To je u skladu sa stavom Trampove administracije da usporavanje razvoja veštačke inteligencije daje konkurentsku prednost državama koje predstavljaju protivnike SAD.
Kritičari takođe ukazuju na to da bi primena takvog zakona bila veoma komplikovana. Slična inicijativa razmatrana je u Evropskom parlamentu, ali je na kraju odbačena zbog zabrinutosti da bi mogla da ugrozi konkurentnost regiona.
