Francuska i Nemačka pritiskaju Brisel da zauzme oštriji stav prema Kini stvaranjem novih ovlašćenja koja bi omogućila da se strane zemlje brzo isključe sa tržišta EU.
Predlog praktično poručuje Briselu da ojača svoju poziciju uoči pregovora sa Pekingom. On takođe predstavlja zaokret za Nemačku, koja je tradicionalno bila opreznija od Francuske kada je reč o ograničenjima prema Kini zbog zavisnosti nemačkih kompanija od kineskog tržišta.
Evropski proizvođači se žale da jeftin kineski uvoz, podržan državnim subvencijama, potiskuje njihova preduzeća sa tržišta. Prošle godine EU je zabeležila trgovinski deficit u robi sa Kinom od oko 360 milijardi evra. Peking je odbacio takvo objašnjenje svoje konkurentnosti.
Obe strane su pojačale istrage međusobnog izvoza. Peking je u subotu pokrenuo istragu o evropskoj hemikaliji koja se koristi u proizvodnji boja, lekova i pesticida, nakon pritužbi kineskih proizvođača. Taj potez usledio je nakon tri nedavne istrage EU o kineskim hemikalijama.
Antidampinške istrage ispituju da li se roba izvozi po nepravedno niskim cenama i time nanosi šteta domaćim proizvođačima. Istrage mogu dovesti do uvođenja dodatnih carina kako bi se zaštitile kompanije.
U pismu predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen u ponedeljak, francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Fridrih Merc ocenili su da postojeći mehanizmi trgovinske zaštite više nisu dovoljni.
Oni su zatražili novi instrument kojim bi Komisija dobila ovlašćenja za preduzimanje „snažnih mera, sve do trenutnog isključenja sa unutrašnjeg tržišta ako bude potrebno“. „Saut Čajna morning post“ opisao je predloženi mehanizam kao svojevrsni trgovinski „prekidač za isključenje“.
Pariz i Berlin žele da Komisija može da aktivira kontramere, osim ako kvalifikovana većina vlada EU glasa protiv njih, što bi potencijalno olakšalo Briselu da deluje uprkos protivljenju pojedinačnih država članica.
U predlogu se Kina izričito ne navodi kao cilj i ističe se da bi novi instrument trebalo da se primenjuje bez obzira na zemlju. Međutim, pritužbe na subvencije, jeftin izvoz i druga navodna narušavanja tržišta veoma su slične optužbama EU na račun Pekinga.
Francusko-nemački dokument takođe priznaje rizik od podela unutar bloka i upozorava da bi uzvratne mere mogle da dovedu u pitanje „političko jedinstvo“ EU. U njemu se od Brisela traži da proceni kako bi potencijalne kontramere trgovinskih partnera mogle da utiču na pojedinačne države članice.
Spor se proširio i na zavisnost Evrope od kineskih sirovina, pri čemu zvaničnici EU tvrde da su kineska ograničenja izvoza nanela štetu kompanijama u Uniji. Pariz i Berlin zatražili su poseban instrument za smanjenje zavisnosti od pojedinačnih dobavljača i sprečavanje stvaranja novih zavisnosti.
Komesar EU za trgovinu Maroš Šefčovič trebalo bi da poseti Peking kasnije ove nedelje, gde će razgovarati sa ministrom trgovine Vang Ventaoom. Brisel je postavio rok do oktobra za ostvarivanje konkretnih rezultata u rešavanju trgovinskih problema, dok je Šefčovič upozorio na „oštrije mere“ ukoliko ne bude napretka.
Peking je upozorio da će odlučno odgovoriti na sva nova ograničenja kineskih kompanija ili proizvoda. Kinesko Ministarstvo trgovine istaklo je da bi EU trebalo da rešava sopstvene ekonomske probleme i nesuglasice rešava kroz dijalog.
Nulta Tačka/RT
