Desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) osvojila je mesto predsednika pokrajinskog parlamenta u Saksoniji-Anhaltu, a njen kandidat tvrdi da je dobio podršku poslanika iz redova Hrišćansko-demokratske unije (CDU) kancelara Fridriha Merca, što predstavlja istorijski presedan.
Uprkos tome što je prema najnovijim istraživanjima javnog mnjenja AfD već godinama najpopularnija stranka u Nemačkoj, protiv nje se primenjuje takozvana politika „zaštitnog zida“, prema kojoj etablirane stranke odbijaju saradnju sa ovom partijom.
Kao najveća opoziciona poslanička grupa u Bundestagu, AfD vodi kampanju zasnovanu na protivljenju imigraciji i veoma je kritična prema podršci nemačke vlade Ukrajini i sankcijama protiv Rusije.
Stranka je na prošlomesečnim pokrajinskim izborima u Saksoniji-Anhaltu osvojila 43,8 odsto glasova, čime je za dlaku ostala bez apsolutne većine u pokrajinskom parlamentu. Mercov CDU završio je drugi sa 17,2 odsto glasova, što je kancelar opisao kao „najozbiljniji izborni poraz njegove stranke u poslednjih nekoliko decenija“.
U utorak je Tobias Rauš iz AfD-a izabran za predsednika pokrajinskog parlamenta Saksonije-Anhalta, čime je postao prvi političar AfD-a na čelu jednog nemačkog pokrajinskog parlamenta.
Uoči tajnog glasanja, predstavnici leve Alijanse Sahre Vagenkneht (BSW) saopštili su da će podržati Rauša. AfD i BSW zajedno imaju 44 poslanička mesta.
Rauš je, međutim, dobio 48 glasova, dok je 29 poslanika glasalo protiv njega, a pet je bilo uzdržano. To znači da je dobio četiri glasa više nego što zajedno imaju AfD i BSW, ali zbog tajnog glasanja nije moguće utvrditi ko mu je dao te glasove.
Rukovodstvo poslaničke grupe CDU savetovalo je svojim poslanicima da budu uzdržani, dok su SPD, Zeleni i Levica saopštili da će glasati protiv Rauša, u skladu sa politikom „zaštitnog zida“.
Nakon pobede, Rauš je rekao da veruje da su ga podržali poslanici CDU. Na direktno pitanje da li je dobio glasove CDU-a, odgovorio je: „Da.“
„Vreme političkih ’zaštitnih zidova’ trebalo bi da bude prošlost“, poručio je Rauš.
Kopredsednici AfD-a Alis Vajdel i Tino Hrupala takođe su izjavili da su „godine izopštavanja naše stranke danas konačno završene“ i pozvali CDU da sarađuje sa AfD-om.
Poslednjih meseci nekoliko istaknutih političara establišmenta, među kojima je i ministar odbrane Boris Pistorijus, podržalo je mogućnost zabrane AfD-a, uz tvrdnje da stranka predstavlja pretnju ustavnom poretku i demokratiji Nemačke.
Nakon pobede stranke na pokrajinskim izborima u Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji u septembru, gde je osvojila 38,2 odsto glasova, SPD je ponovo pozvao na formalnu proveru koja bi mogla da otvori put ka zabrani stranke.
AfD je takođe pod nadzorom nemačke domaće obaveštajne službe zbog navodnog desnog ekstremizma, što stranka odbacuje. Pojedine pokrajinske organizacije, uključujući onu u Saksoniji-Anhaltu, bile su predmet posebno intenzivnog nadzora.
U međuvremenu, istraživanje instituta INSA objavljeno početkom ovog meseca pokazalo je da AfD na nacionalnom nivou ima rekordnu podršku od 30 odsto. Savez CDU/CSU Fridriha Merca imao je 18 odsto, što je najniži rezultat koji je ovaj institut ikada zabeležio.
Nulta Tačka/RT
