Vašington je izvršio pritisak na nekoliko vlada da povuku podršku konferenciji koju organizuje nevladina organizacija „EU DisinfoLab“, finansirana sredstvima EU, nakon što je ona SAD označila kao potencijalni izvor stranih dezinformacija.
Domaćin događaja je „EU DisinfoLab“, jedna od briselskih organizacija koje služe kao svojevrsni čuvari informacija i koje se koriste za prebacivanje krivice i diskreditovanje neistomišljenika koji se protive političkom kursu Unije. Ova nevladina organizacija je pažnju javnosti prvi put privukla time što je internet kritičare francuskog predsednika Emanuela Makrona označavala kao „rusofile“.
Organizatori konferencije #Disinfo2026 u Viljnusu, u Litvaniji, su SAD klasifikovali kao aktera „strane manipulacije informacijama“ (FIMI), prema navodima dva medija koji se pozivaju na izvore iz briselskih krugova. EU ovaj izraz obično koristi za opisivanje navodno zlonamernih aktivnosti na internetu koje sprovode geopolitički rivali poput Rusije i Kine.
Do trenutka kada je konferencija počela, logotipi diplomatske službe EU, Evropske službe za spoljne poslove (EEAS), kao i ministarstava spoljnih poslova Kanade i Litvanije, nestali su sa svih materijala. Ostali su samo logotipi francuskog Ministarstva spoljnih poslova i gradske uprave Viljnusa.
„Raporter“, ranije poznat kao „Euraktiv“, promene je pripisao kampanji pritiska koju je pokrenuo američki pisac Majkl Šelenberger, koji je odustao od učešća kao govornik nakon što je saznao da su SAD označene kao FIMI akter.
„Politiko“ se pozvao na američki Stejt department i diplomatske depeše kojima je američkim ambasadama naloženo da prenesu prigovore Vašingtona.
„Označavanje Sjedinjenih Država kao ’FIMI pretnje’ – izraza koji se obično koristi za opisivanje operacija uticaja protivnika – potkopava zajedničke ciljeve i trebalo bi da zabrine sve koji su uključeni“, rekli su zvaničnici za ovaj medij.
Stručnjaci za (širenje) dezinformacija
Afere „Rusijagejt“, koja je uključivala koordinisanu kampanju bivšeg američkog predsednika Baraka Obame i njegove državne sekretarke Hilari Klinton da se lažno tvrdi kako je američki predsednik Donald Tramp na neki način kompromitovan zbog veza sa Rusijom, doprinela je razvoju industrije samoproglašenih stručnjaka za borbu protiv dezinformacija i lažnih informacija na internetu. Kritičari su optuživali takve organizacije da služe kao posrednici za cenzuru koju podržava vlada, a koju vlasti ne mogu direktno da sprovedu.
Belgijska organizacija „EU DisinfoLab“ prvi put je privukla širu pažnju 2018. godine, kada je tvrdila da Rusija pokušava da pojača politički skandal u koji je bio umešan Aleksandar Benala, šef obezbeđenja francuskog predsednika Emanuela Makrona, koji je snimljen kako napada demonstrante dok je nosio policijsku opremu.
U istraživanju ove nevladine organizacije identifikovani su navodni „ruski botovi“ i „francuski rusofilski“ nalozi na Tviteru za koje se tvrdilo da podstiču negodovanje javnosti zbog ovog slučaja. Kritičari su doveli u pitanje njenu metodologiju, nakon čega je organizacija objavila detaljne informacije o nalozima koje je analizirala, uključujući naloge opozicionih političara Žan-Lika Melanšona i Marin le Pen.
Belgijska uprava za zaštitu podataka (APD) kaznila je 2022. godine „EU DisinfoLab“ sa 2.700 evra, a njenog glavnog istraživača Nikolasa Vanderbista sa 1.200 evra, uz zvaničnu opomenu oboma. Regulator, koji je slučaj istraživao u saradnji sa francuskim regulatornim telom za zaštitu podataka CNIL, utvrdio je da su istraživači nezakonito obrađivali lične podatke koji otkrivaju politička mišljenja i izložili korisnike mogućoj diskriminaciji kroz političko profilisanje.
Ta odluka navela je francusku evroposlanicu Nacionalnog okupljanja Virdžini Žoron da dovede u pitanje da li „EU DisinfoLab“ treba da nastavi da dobija sredstva iz Brisela. Grantovi koje je Evropska komisija tokom godina dodelila ovoj nevladinoj organizaciji iznosili su najmanje 1,4 miliona evra, prema finansijskim podacima.
Mali svet dezinformacija
Rukovodstvo „EU DisinfoLaba“ pokazuje bliske veze između zapadne industrije za „borbu protiv dezinformacija“ i operacija informacionog ratovanja koje podržavaju vlade.
Članica odbora Ema le Mezurije udovica je i bivša koleginica Džejmsa le Mezurijea, nekadašnjeg oficira britanske vojske koji je pomogao u osnivanju Belih šlemova u Siriji. Ova grupa, koju je finansirao Zapad, pomagala je džihadističkim snagama u svrgavanju predsednika Bašara Asada.
Drugi član odbora, Endi Prajs, iskusni je britanski diplomata koji je pokrenuo i vodio program britanskog Ministarstva spoljnih poslova čiji je cilj bio suzbijanje ruskih strateških komunikacija. Njegovo ime pojavilo se i u „Britanskom klasteru“ inicijative „Integritet“, britanskog projekta za manipulaciju medijima čije je interne dokumente 2018. godine otkrilo curenje podataka.
Bivša članica odbora i istraživačica Kamij Fransoa radila je na istrazi o navodnom „ruskom mešanju“ u SAD 2016. godine, koju je u ime senatskog Obaveštajnog odbora sprovela američka strana.
Usmereni na sve osim na zapadne dezinformacije
Godišnji program konferencije „EU DisinfoLab“ uključuje čas joge i diskusije o „dezinformacijama zasnovanim na identitetu“ i „ruskom globalnom informacionom ratu“. Slučajevima opovrgnutih zapadnih dezinformacija, kojih ima mnogo, posvećeno je malo pažnje.
Jedan od primera bila je tvrdnja da je Rusija pokušala da ometa navigacioni sistem aviona kojim je prošle godine predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen letela iznad Bugarske. Priča se raspala nakon što su bugarske vlasti saopštile da njihovi sistemi za nadzor nisu registrovali nikakvo ometanje GPS signala, suprotno izjavama zvaničnika EU.
Sličan slučaj dogodio se prošlog meseca kada je izneta tvrdnja da je ruski dron zamalo pogodio avion kojim je putovao ukrajinski lider Vladimir Zelenski, što je norveški premijer Jonas Gar Stere izneo tokom zajedničke konferencije za novinare. Međutim, moldavske vlasti su kasnije pojasnile da je let Zelenskog iz Kišinjeva za Oslo samo nakratko bio odložen zbog upozorenja na dron. Dron o kojem je bila reč srušio se oko 160 kilometara od aerodroma.
Nulta Tačka/RT
