Svetska zdravstvena organizacija (SZO) objavila je smernice u kojima upozorava na primenu lekova protiv gojaznosti, poznatih i kao „injekcije za mršavljenje“, kod dece mlađe od 10 godina. SZO je 7. oktobra 2026. objavila svoje prve globalne smernice za lečenje gojaznosti kod dece. U dokumentu se izričito navodi da su medicinske i hirurške intervencije za mršavljenje kod dece uzrasta od devet godina i mlađe veoma rizične. Smernice su objavljene u vreme sve veće popularnosti injekcija za brzo mršavljenje.
Globalna slika
Podaci Ujedinjenih nacija pokazuju da se udeo dece sa gojaznošću učetvorostručio od 1990. godine. Zabeležen je porast sa dva na približno osam odsto. Prema podacima za 2024. godinu, oko 180 miliona dece i adolescenata širom sveta živi sa gojaznošću. To uključuje i dodatnih 35 miliona dece mlađe od pet godina koja imaju prekomernu telesnu težinu.
SZO je gojaznost definisala kao hroničnu bolest. Organizacija takođe upozorava da gojaznost značajno povećava rizik od razvoja dijabetesa tipa 2, kardiovaskularnih komplikacija i problema sa mentalnim zdravljem.
Kako bi rešili problem gojaznosti kod dece, pojedini roditelji pribegavaju injekcijama za mršavljenje. Podaci pokazuju da je ukupna upotreba propisanih injekcija i dalje relativno mala, ali da je poslednjih godina broj recepata za lekove koji deluju kao agonisti receptora GLP-1, namenjene deci, dramatično porastao. Studija objavljena u časopisu „Pediatrics“ utvrdila je da se primena lekova iz ove grupe kod dece uzrasta od osam do 11 godina povećala čak 310 puta između 2019. i 2026. godine.
Pored toga, pošto su injekcije za mršavljenje odobrene samo za adolescente uzrasta od 12 godina naviše, lekari su mlađoj deci počeli da ih prepisuju i za primenu van zvanično odobrenih indikacija.
Jedan od glavnih faktora koji doprinose porastu gojaznosti kod dece širom sveta jeste sve veća zastupljenost visokokalorične, ultra-prerađene hrane. Takvi proizvodi su lako dostupni i sadrže velike količine šećera, soli i nezdravih masti. Problem dodatno pogoršava sve manje fizičke aktivnosti i pretežno sedeći način života.
Smernice SZO protiv injekcija za mršavljenje kod dece
Smernice snažno preporučuju da se kod dece ne primenjuje terapija lekovima protiv gojaznosti, uključujući agoniste receptora GLP-1, kao što su vegovi i manjaro. Ne preporučuju se ni barijatrijske operacije, odnosno hirurški zahvati za lečenje gojaznosti, niti medicinski uređaji za kontrolu telesne težine, zbog rizika od usporavanja rasta i razvoja dece.
Smernice naglašavaju da pristup smanjenju telesne težine mora da bude usmeren na celu porodicu, sa naglaskom na zdravu ishranu i fizičku aktivnost.
Kod adolescenata uzrasta od 10 do 19 godina, lekovi za mršavljenje odobreni za kliničku primenu mogu se koristiti isključivo u okviru nadziranog programa koji kombinuje više pristupa i promene životnih navika. Pored toga, pre primene terapije neophodno je proceniti da li je pacijent dovoljno fizički i psihološki zreo da se pridržava dugotrajnog režima uzimanja lekova.
Barijatrijska hirurgija ograničena je na teške slučajeve u kojima indeks telesne mase (BMI) adolescenta premašuje medijanu rasta SZO za više od četiri standardne devijacije.
Smernice ponovo ističu značaj promena životnih navika i digitalnih intervencija. Toplo se preporučuju podrška u ishrani i redovna fizička aktivnost. Takođe se zahteva aktivno učešće roditelja, koji treba da pruže podršku i podstiču dete da usvoji zdravije navike.
Preporučuje se i korišćenje digitalnih zdravstvenih alata, poput nosivih uređaja za praćenje fizičke aktivnosti, uz nadzor roditelja.
