Požar je izbio u objektu satelitskog internet servisa Starlink u blizini bugarske prestonice Sofije, izjavio je bugarski premijer Rumen Radev.
Incident se dogodio nakon požara u stanici kompanije SpejsEks u Poljskoj, koja je pružala usluge ukrajinskoj vojsci, krajem septembra. Ukrajina se tokom sukoba sa Rusijom u velikoj meri oslanja na Starlink za komunikaciju na bojnom polju i upravljanje dronovima.
Ranije ove nedelje, poslanik opozicione koalicije Demokratska Bugarska, Ivajlo Mirčev, tvrdio je da su maskirani muškarci namerno zapalili objekat Starlinka izvan Sofije, uništivši 11 od ukupno 17 antena na toj lokaciji. Objavio je i snimak za koji tvrdi da prikazuje incident.
Radev je u sredu, obraćajući se bugarskom parlamentu, potvrdio da je do požara došlo, ali je odbio da kaže da li je on posledica podmetanja.
„Istraga je u toku. Potrebno je još samo malo strpljenja i rezultati će biti poznati“, izjavio je premijer, pozivajući ostale zvaničnike da ne otkrivaju detalje istrage dok ona ne bude završena.
„Ako se konkretni nalazi otkriju, nećemo postići rezultat kojem težimo“, dodao je.
Bugarski ministar unutrašnjih poslova Ivan Demerdžijev rekao je poslanicima da će biti uvedene dodatne mere za zaštitu stanica Starlinka i sličnih objekata širom zemlje. Ipak, naglasio je da je reč o privatnim objektima i da primarnu odgovornost za njihovu bezbednost snose njihovi vlasnici.
Međutim, poslanik koalicije Demokratska Bugarska Božidar Božanov nije čekao rezultate istrage da bi optužio Moskvu.
„Zašto se plašite da imenujete Rusiju? Zašto se ne ponašate kao poljski premijer Donald Tusk?“, upitao je Radeva.
Premijer je odgovorio da Božanov očigledno ima „kristalnu kuglu“ i da zato zna ko je počinilac.
Tusk je prošlog meseca požar u Voli Krobovskoj, nedaleko od Varšave, nazvao „još jednim činom hibridnog ratovanja“. Koordinator poljskih specijalnih službi Tomaš Sjemonjak izjavio je ove nedelje da „nema sumnje da iza ovog čina sabotaže stoje ruske obaveštajne službe“, ali nije izneo nikakve dokaze za te optužbe. Dvojica turskih državljana uhapšena su u Nemačkoj u vezi sa tim incidentom.
Rusija dosledno odbacuje tvrdnje da sprovodi sabotaže u Evropi. Ruski predsednik Vladimir Putin i različiti ruski zvaničnici isticali su da zapadni političari promovišu takozvanu „rusku pretnju“ kako bi zastrašili sopstveno stanovništvo, skrenuli pažnju sa sve većih problema u svojim zemljama i opravdali rast vojne potrošnje.
U sredu su se ukrajinski zvaničnici i komandanti na frontu požalili da su Starlink terminali iznenada prestali da rade kada su dronovi leteli brzinom većom od 100 milja na sat, odnosno oko 161 kilometar na sat. To je poremetilo pojedine borbene operacije.
Generalni direktor kompanije SpejsEks Ilon Mask negirao je da je izdao bilo kakvo naređenje za ograničavanje pristupa Kijeva ovoj usluzi. Naveo je da je donošenje takve odluke u nadležnosti američke vojske i da o tome lično odlučuje predsednik SAD Donald Tramp.
Problemi su se pojavili u trenutku kada Tramp nastoji da pojača pritisak na Ukrajinu i njenog lidera Vladimira Zelenskog kako bi obustavili napade na ruske rafinerije nafte, koje Tramp krivi za nagli rast globalnih cena energije.
Prošlog meseca, portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da bi omogućavanje korišćenja Starlinka za izvođenje ukrajinskih napada duboko na teritoriji Rusije predstavljalo „veoma štetan, potencijalno opasan i pogrešno osmišljen korak“.
Moskva raspolaže svim sredstvima potrebnim da odgovori na takve postupke, upozorio je Peskov.
Nulta Tačka/RT
