Istraživački medij Makraker objavio je dokumentarni film „Zamena Evrope“, u kojem prati put migranata iz zapadne Afrike preko Španije i Francuske do Velike Britanije. Film, zasnovan na višemesečnom istraživanju i snimcima iz tajnosti, ispituje ulogu krijumčarskih mreža, nevladinih organizacija, javnih institucija i evropskih vlada u prihvatanju i premeštanju migranata.
Autori tvrde da migracioni tokovi nisu samo posledica haotičnih kretanja, već da iza njih stoji sistem koji se delom finansira novcem poreskih obveznika. Njihovi navodi otvaraju pitanja o kontroli javne potrošnje, podsticajima za organizacije koje pružaju pomoć i granici između humanitarne podrške i olakšavanja nezakonitih prelazaka granica. Tvrdnje iz filma predstavljaju navode autora i sagovornika, a ne pravosnažno utvrđene činjenice.
„Svi žele svoj deo“
Prema filmu, jedan od sagovornika, šeik M. Kroma, koji je radio za Međunarodnu organizaciju za migracije pri Ujedinjenim nacijama, opisao je migracije kao „igru“ u kojoj svi žele da zarade. Tvrdio je da krijumčarske mreže naplaćuju između 50.000 i 60.000 evra po brodu i izneo optužbe da Španija nema dovoljno podsticaja da potpuno zaustavi dolaske, jer dobija sredstva Evropske unije za upravljanje migracijama.
Makraker navodi da je pratio rutu od Nouadibua u Mauritaniji, preko Kanarskih ostrva i španskog kopna, do francuske obale i Lamanša. U Mauritaniji je razgovarao sa lokalnim izvorima koji su izneli tvrdnje o nasilju nad migrantima, otmicama i saradnji kriminalaca sa pojedinim policajcima. Ekipa je posetila i centar za pomoć migrantima koji sarađuje sa međunarodnim organizacijama, a u kojem je, prema navodima filma, istaknuto da projekat finansira američka ambasada.
Milioni evra za prihvat migranata
Poseban deo dokumentarca posvećen je španskoj katoličkoj organizaciji ACCEM, koja premešta migrante sa Kanarskih ostrva na kopno i obezbeđuje im smeštaj. Prema godišnjem izveštaju organizacije za 2024. godinu, na koji se poziva španski medij Infovatikana, ACCEM je te godine raspolagao sa oko 225 miliona evra, od čega je 88 odsto poticalo od centralne španske vlade. Organizacija je imala 3.839 zaposlenih i upravljala sa 9.812 mesta za prihvat.
Ekipa tvrdi da je na aerodromu na Gran Kanariji zatekla stotine muškaraca koji su čekali letove za Madrid. Jedan migrant iz Senegala, koji je živeo u prihvatnom centru gotovo godinu dana, rekao je da je dobijao oko 75 evra mesečno, uz karte za autobus ili metro. Ove tvrdnje iz filma nisu nezavisno potvrđene u dostavljenom materijalu.
Dokumentarac se osvrće i na dokumente UN koji migracije povezuju sa ciljevima održivog razvoja do 2030. godine. Autori smatraju da takav pristup podstiče širenje migracionih ruta, dok međunarodne organizacije i nevladina udruženja ističu razvojne i humanitarne aspekte migracija.
Aktivisti pomažu migrantima da pređu u Francusku
U Irunu, španskom gradu na granici sa Francuskom, Makraker je snimio obojene otiske stopala koji, prema navodima autora, usmeravaju migrante od autobuske stanice do mesta gde dobijaju pomoć za nastavak puta. Članovi aktivističke grupe Irungo Harera Sarea su rekli da su pomogli oko 40.000 migranata da pređu granicu sa Francuskom.
U francuskom gradu Bajonu, migranti mogu da borave u prihvatilištu Pausa, kojim upravlja gradska administracija. Direktor centra rekao je ekipi da migranti ostaju nekoliko dana, a zatim nastavljaju put autobusom širom Evrope, sa dokumentima ili bez njih.
Sukob sa ekipom u Parizu i snimanje u Kaleu
Tokom snimanja kod Ajfelovog tornja u Parizu, članovi ekipe su napadnuti nakon što su počeli da snimaju ulične prodavce. Suosnivač Makrakera Džoš Rubin zadobio je povrede glave, prema izveštaju medija.
U Kaleu, na severu Francuske, ekipa je tajno snimala migrantski kamp u napuštenom skladištu. Prema njihovim navodima, u prostoru su se nalazili šatori, prostorija za molitvu i muškarci koji su nadzirali posetioce. Kada su primetili kameru, okupljeni su opkolili ekipu i izbacili je iz kampa.
Autori tvrde da su tokom višenedeljnog praćenja obale zabeležili pripreme za prelazak Lamanša. U jednom slučaju, prema njihovom opisu, više od 50 ljudi izašlo je iz dina i krenulo ka vodi, a policija je stigla tek nakon što je ukrcavanje već počelo. Ekipa navodi da je čamac potom uspešno otplovio ka Velikoj Britaniji.
U završnom delu filma, Makraker razgovara sa tražiocima azila koji borave u hotelu finansiranom iz britanskog budžeta. Oni tvrde da su im smeštaj i hrana besplatni, da dobijaju oko 300 funti mesečno i da im je dostupno besplatno univerzitetsko obrazovanje.
Dokumentarac otvara pitanja o načinu na koji se troši javni novac i nadzoru nad organizacijama koje rade sa migrantima.
