Pripadnici nekadašnjeg pokreta „Žuti prsluci“ pridružuju se aktuelnim protestima i nemirima na krajnjoj levici, što bi moglo dodatno da proširi društvenu nestabilnost i pojača pritisak na predsednika Emanuela Makrona, čiji se mandat bliži kraju u atmosferi duboke krize.
Politički, društveni i fiskalni problemi Francuske sve više se međusobno produbljuju, dok visoki troškovi zaduživanja otežavaju finansiranje obimnog sistema socijalne zaštite.
Petogodišnji kreditni svopovi za zaštitu od neizmirenja francuskog državnog duga porasli su na oko 79 baznih poena, više nego dvostruko u odnosu na nedavni nivo od oko 30 poena. To je približno najviši nivo od 2013. godine. Rast pokazuje da investitori traže veću premiju za osiguranje od rizika da Francuska ne otplati dug. Ipak, trenutni nivo je i dalje znatno ispod vrhunca od 222 bazna poena, zabeleženog tokom dužničke krize evrozone 2011. godine.
Ovakve okolnosti idu naruku desničarskom Nacionalnom okupljanju Marin Le Pen, koje se predstavlja kao alternativa uoči predsedničkih izbora naredne godine. Le Pen je nedavno predstavila alternativni budžetski plan koji predviđa smanjenje državne potrošnje, s ciljem uspostavljanja fiskalne discipline i smanjenja rizika od dužničke krize. Njene šanse za pobedu, prema platformi Polimarket, trenutno su na 46%.
Blumberg je, pozivajući se na francusko Ministarstvo unutrašnjih poslova, objavio da se u subotu ujutru očekivalo nekoliko stotina protestnih akcija, uključujući blokade naplatnih rampi na auto-putevima i benzinskih stanica, kao i oko 90 marševa.
„Očekujemo prilično veliku mobilizaciju“, izjavio je u petak uveče za lokalne medije ministar unutrašnjih poslova Loren Nunez.
Očekuje se i učešće levičarskog sindikata CGT, jednog od najvećih u Francuskoj, dok postoje naznake da se višenedeljni protesti krajnje levice šire i privlače nove učesnike.
Nemiri stvaraju dodatni pritisak na premijera Sebastijana Lekornija, koji pokušava da obezbedi podršku parlamenta za smanjenje javne potrošnje i budžetskog deficita na pet odsto bruto domaćeg proizvoda do 2027. godine. Francuska ove godine nije uspela da ostvari taj cilj. Poslednji put je imala uravnotežen budžet 1973. godine.
Pokret „Žuti prsluci“ pojavio se 2018. godine kao odgovor na Makronov predlog povećanja poreza na gorivo. Podršku su mu pružili brojni pripadnici radničke klase zabrinuti zbog rasta troškova života.
Francuske elite suočavaju se sa sve ozbiljnijim problemom: politika povećavanja socijalnih davanja, uz pogoršanje kvaliteta javnih usluga i masovne migracije, pokazuje sve više znakova neuspeha.
Dok Makron i njegovi politički saveznici gube kontrolu nad situacijom u Francuskoj, nemiri se šire i u drugim delovima Evrope, uključujući Španiju, Italiju, Albaniju i Belgiju.
