Izrael je spreman da napadne Iran bez učešća Sjedinjenih Američkih Država ukoliko to bude potrebno, izjavio je izraelski premijer Benjamin Netanjahu, obećavši da će srušiti vlast u Teheranu i da će preventivni napadi postati jedno od ključnih načela izraelske bezbednosne doktrine.
Ova izjava dolazi u trenutku kada se nastavljaju indirektni pregovori o ratu koji su SAD i Izrael pokrenuli u februaru. Izrael, jedan od najvećih primalaca američke vojne pomoći i naoružanja, svoje ofanzive opravdava bezbednosnim razlozima, iako se sukob proširio na čitav region, poremetio pomorski saobraćaj kroz Ormuski moreuz i doveo do rasta globalnih cena energenata.
Predstavljajući svoju bezbednosnu doktrinu u govoru u nedelju, Netanjahu je tvrdio da će Iran obnoviti svoje nuklearne i vojne kapacitete sve dok njegova vlast opstaje. Jasno je poručio i da je Izrael spreman da pokrene nove napade bez čekanja na učešće Amerike.
„Ako budemo morali da delujemo sami, delovaćemo sami“, rekao je on.
Netanjahu je prethodnu izraelsku kampanju protiv Irana predstavio kao model za buduće akcije. Podsetio je da je američkom predsedniku Donaldu Trampu rekao da će napasti Teheran „u svakom slučaju“, a zatim pozvao SAD da učestvuju u napadu na nuklearno postrojenje Fordo.
On je buduće akcije protiv Irana predstavio kao nedovršen posao, izričito navodeći rušenje iranske vlasti kao krajnji cilj.
„Radimo na tome i uradićemo to“, izjavio je Netanjahu.
Uprkos tome što Teheran uporno ističe da je njegov nuklearni program mirnodopski i negira da nastoji da razvije nuklearno oružje, Netanjahu je ponovo tvrdio da su američko-izraelski napadi sprečili Iran da dođe do atomske bombe namenjene uništenju Izraela.
Netanjahu je nove napade predstavio kao deo šire doktrine koja daje prednost napadu u odnosu na odbranu. Preventivni udar uporedio je sa sticanjem prednosti u dečjim uličnim tučama i poručio da Izrael može da uspostavi baze daleko izvan svojih granica.
„Da bismo živeli još mnogo godina, moraćemo da živimo sa mačem u rukama“, rekao je on.
Govorio je i o planovima za zauzimanje i uništavanje onoga što je nazvao centrima pretnje na okupiranoj Zapadnoj obali. Sprečavanje stvaranja palestinske države naveo je kao jedno od osnovnih načela, dok je ometanje vojnih i „civilnih sistema“ uključio u izraelsku strategiju odvraćanja.
Pregovori između SAD i Irana već su zapali u ćorsokak. Tramp je prošlog meseca odbacio predlog Teherana kao „neprihvatljiv“, insistirajući da je američka blokada dovela Iran u situaciju u kojoj „ubedljivo gubi“ i da Teheran pokušava da postigne dogovor pod uslovima Vašingtona.
Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči ponovio je u subotu da bi normalan pomorski saobraćaj kroz Ormuski moreuz mogao da bude obnovljen u roku od sedam dana ukoliko Vašington prihvati uslove Teherana. Oni uključuju ukidanje pomorske blokade, ublažavanje ograničenja izvoza nafte, oslobađanje zamrznute iranske imovine i okončanje neprijateljstava na svim frontovima, uključujući izraelske operacije u Gazi i Libanu.
Tramp je, uprkos tome, zapretio obnovom bombardovanja. Portal Aksios nedavno je objavio da američki zvaničnici očekuju da bi velike borbene operacije mogle da budu nastavljene nakon novembarskih izbora za Kongres SAD na polovini predsedničkog mandata.
Teheran je upozorio da bi novi napad izazvao širu odmazdu, koja bi potencijalno mogla da obuhvati američku tehnološku infrastrukturu širom zemalja Persijskog zaliva.
Nulta Tačka/RT
