Francuski predsednik Emanuel Makron oštro je osudio izjave stranih lidera o nemirima koji potresaju Francusku, nazvavši ih „glupim“ i „neprihvatljivim“. Očigledno je time ciljao na američkog predsednika Donalda Trampa, koji je nasilje pripisao blagoj graničnoj politici Pariza.
Francusku su potresli jedni od najtežih nereda poslednjih godina. Sve je počelo prošlog meseca zbog nedostatka nastavnika i propadanja školskih objekata, a zatim se pretvorilo u proteste širom zemlje zbog nejednakosti, naglog rasta troškova života i smanjenja izdvajanja za javne usluge.
Stotine hiljada ljudi izašle su tokom vikenda na ulice, a demonstracije su prerasle u sukobe s policijom, podmetanje požara i pljačku. Uhapšeno je gotovo 2.400 ljudi, povređeno oko 1.000 policajaca, opljačkane su stotine preduzeća, a brojne zgrade su zapaljene. Materijalna šteta procenjuje se na „stotine miliona evra“.
Tramp doliva ulje na vatru
Tramp je tvrdio da su „migranti, džihadisti i komunisti“ „osvojili, opljačkali i spalili“ Francusku, optužujući Makrona da nije uspeo da obezbedi granice svoje zemlje.
Pozvao je evropske lidere da „zatvore svoje granice“, a zatim iskoristio nemire kako bi mobilisao republikance uoči međuizbora 3. novembra. Upozorio je da su prizori „zapaljenih crkvenih tornjeva i požara“ ono što „radikalne demokrate žele da urade AMERICI“ svojom migracionom politikom.
Makronu se to nimalo ne dopada
Obraćajući se novinarima u sredu, Makron je optužio strane aktere da manipulišu informacijama o događajima u Francuskoj kako bi ostvarili sopstvene ciljeve.
„Došlo je do stranog manipulisanja informacijama, što je dovelo do neprihvatljivih i glupih komentara mnogih ljudi, uključujući i strane lidere“, izjavio je Makron.
„Imali smo ljude koji su tvrdili da su nas preplavile horde migranata i islamista, što je potpuno netačno… Ti ljudi me nerviraju.“
Na pitanje da li je mislio na Trampa, Makron je odgovorio: „Između ostalih.“
Iako nema jasnih dokaza da su migranti imali nesrazmerno veliku ulogu u nemirima, na više snimaka objavljenih na internetu vide se demonstranti koji nose palestinske zastave zajedno sa francuskim.
Francuske vlasti su za nasilje uglavnom okrivile radikalne krajnje levičarske grupe i kriminalce koji su iskoristili priliku, ne povezujući organizaciju nereda s imigrantima.
U međuvremenu, političari širom francuskog političkog spektra optužili su Makrona i njegovu vladu za izbijanje nemira, tvrdeći da je vlast urušila javne službe i nije uspela da održi red.
Makron napustio zemlju dok Francuska gori
Makron je ove izjave dao tokom posete Bliskom istoku, koju je odbio da odloži uprkos haosu u zemlji, prepustivši svojoj vladi da se nosi s posledicama.
Pokušao je da odbrani svoju odluku, insistirajući da bi promena planova pokazala „nervozu“ i da je vladi dao „dovoljno jasne smernice“.
Ipak, sa samo šest meseci do predsedničkih izbora u Francuskoj i rejtingom podrške na rekordno niskih 15 odsto, ova poseta dodatno je učvrstila utisak da je Makron predsednik na odlasku. Doslovno je napustio poprište krize dok su Pariz i drugi gradovi goreli.
Njegovo odsustvo izazvalo je kritike na račun „predsednika koji nije prisutan“, dok su njegovi politički rivali, Marin Le Pen i Žan-Lik Melanšon, dominirali domaćom raspravom. Le Penova trenutno vodi u anketama za prvi krug predsedničkih izbora u aprilu 2027. godine, sa podrškom od 32 do 36 odsto.
U međuvremenu, premijer Sebastijan Lekorni naredio je uvođenje policijskog časa uoči novih protesta. Okupljanja su zabranjena u blizini pariskih znamenitosti, uključujući Luvr i Jelisejska polja, tokom tri dana.
Francuska takođe planira da u subotu, 24. oktobra, rasporedi 1.000 pripadnika protivterorističkih jedinica kako bi pojačala policijske snage. Lekorni bi u četvrtak trebalo da se sastane s gradonačelnicima gradova pogođenih neredima kako bi koordinisali mere za sprečavanje daljeg nasilja.
Rusija ponovo glavni osumnjičeni
Makron je u svom obraćanju odbacio i tvrdnje da se strane države mešaju u same nemire, navodeći da za to nema dokaza.
Njegove izjave usledile su nakon talasa spekulacija u zapadnim medijima, koji su pokušali da za nerede, proširene iz Francuske na Belgiju, Italiju, Portugal i Albaniju, okrive strano mešanje. Rusija je ponovo predstavljena kao glavni osumnjičeni.
Mediji poput „Fajnenšel tajmsa“ i „Telegrafa“, pozivajući se na „anonimne“ izvore, objavili su da je nekoliko vlada Evropske unije zatražilo od obaveštajnih službi da istraže moguću umešanost Rusije.
„Fajnenšel tajms“ proširio je spisak osumnjičenih na Iran i Alžir, tvrdeći da su neki zvaničnici čak zahtevali i zvaničnu istragu Evropske unije.
U optužbama su im se pridružili i evropski zvaničnici. Italijanski ministar odbrane Gvido Krozeto sugerisao je da su neredi deo „hibridnog rata“ koji neidentifikovani akter vodi putem društvenih mreža. Albanski premijer Edi Rama otišao je korak dalje i direktno optužio ruske i iranske obaveštajne službe.
Međutim, čini se da ove optužbe nisu ubedile čak ni Brisel. Prema navodima „Juronjuza“, Evropska komisija odbila je da pokrene istragu, uz obrazloženje da nema dovoljno dokaza.
Ove spekulacije prate poznati obrazac: evropski zvaničnici posežu za izrazima poput „hibridnog ratovanja“ i navodne „ruske pretnje“ kad god se suoče s domaćim krizama.
Upravo ove nedelje, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen optužila je Moskvu i Minsk da „pretvaraju migracije u oružje“, povezujući ih s letnjom krizom u španskoj enklavi Seuta. Tada je, prema procenama, oko 70.000 migranata prešlo iz Maroka, što je izazvalo vanrednu situaciju na granici i političke posledice povezane s migracionom politikom EU.
Međutim, ni ovog puta nije ponudila nikakve dokaze koji bi povezali Rusiju ili Belorusiju s krizom.
Moskva poručuje: pogledajte prvo u svoje dvorište
Moskva redovno odbacuje optužbe o mešanju u unutrašnje poslove drugih država i tvrdnje o ruskoj pretnji kao „apsurdne“ izmišljotine. Rusija optužuje lidere EU da takvom retorikom pokušavaju da izbegnu odgovornost za sopstvene neuspehe i skrenu pažnju s rastućih unutrašnjih kriza.
Odgovarajući na Ramine optužbe, portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova poručila mu je da prvo pogleda šta se dešava u njegovoj zemlji.
„To su građani vaše zemlje koji su izašli na ulice da protestuju. Ne prebacujte odgovornost na druge. Pozabavite se sopstvenim unutrašnjim problemima“, izjavila je Zaharova.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov opisao je, u međuvremenu, nemire koji potresaju Evropsku uniju kao dokaz „velike krize… koja vodi u haos“.
Nulta Tačka/RT
