Muzej Kelvingrouv u Glazgovu uklonio je egipatske mumije i druge ljudske ostatke iz postavke jer preminuli, koji su živeli pre 2.000 do 5.000 godina, nisu dali „informisani pristanak“ da njihovi ostaci budu izloženi javnosti.
Odluka je doneta u skladu sa nacrtom novih smernica organizacije Glazgov lajf, koja upravlja muzejom. Prema tim pravilima, ljudski ostaci trebalo bi da budu izloženi samo uz dokumentovan pristanak preminule osobe ili, u određenim okolnostima, njenih potomaka.
Sa postavke su uklonjeni oslikani kovčeg sa ostacima sveštenika Nekhta, mumificirana muška glava, desna šaka pronađena u Dolini kraljeva u Luksoru i mumificirano desno stopalo.
„U nedostatku takvog pristanka, smatramo da je uklanjanje drevnih egipatskih ljudskih ostataka iz postavke čin većeg poštovanja prema preminulima“, izjavio je predstavnik organizacije Glazgov lajf.
Organizacija tvrdi da promena odražava savremenu muzejsku praksu i poziva se na etičke smernice Međunarodnog saveta muzeja, revidirane u junu 2026. godine, koje naglašavaju dostojanstvo ljudskih ostataka. Kao dodatno opravdanje naveden je i izveštaj britanske parlamentarne grupe iz 2025. godine o etičkim pitanjima izlaganja drevnih egipatskih ostataka.
Uklanjanje će se proširiti i na druge muzejske postavke u Glazgovu, uključujući Istorijski centar za otkrivanje i galeriju „Prvi stanovnici Škotske“, dok se slične promene planiraju i u muzeju Sent Mungo.
Škotski konzervativni poslanik Mardo Frejzer osudio je odluku kao „vouk ludilo u najapsurdnijem obliku“.
„Čak se i egipatske mumije sada otkazuju u društvu toliko opsednutom savremenim senzibilitetom da je potpuno izgubilo osećaj za meru“, izjavio je on, upozoravajući da muzeji treba da predstavljaju istoriju, a ne da je skrivaju kako bi udovoljili prolaznim ideološkim trendovima.
Kris Mekgovern, predsednik organizacije Kampanja za stvarno obrazovanje i bivši savetnik u kabinetu britanskog premijera, ocenio je da je reč o još jednom primeru „vouk besmislica i pokazivanja vrline“. Istakao je da je nemoguće tražiti dozvolu od ljudi koji su umrli pre nekoliko hiljada godina i predložio da se škotske vlasti ugledaju na egipatske muzeje koji ljudske ostatke izlažu uz poštovanje.
Jedan posetilac, Džoni Mekfarlan, doveo je ćerku u muzej nakon što se zainteresovala za drevni Egipat čitajući knjigu, ali je umesto eksponata zatekao obaveštenje da su ostaci uklonjeni iz poštovanja prema preminulima.
Ovaj slučaj nije usamljen. U pojedinim britanskim muzejima poslednjih godina menjaju se postavke i opisi eksponata kako bi se prilagodili savremenim političkim i društvenim stavovima.
Muzej londonskih dokova je u martu delimično prekrio portret bivšeg guvernera Banke Engleske Bistona Longa šarenom tkaninom, zbog njegovih ulaganja u plantaže na Jamajci na kojima su radili robovi. U drugim ustanovama menjani su sadržaji namenjeni deci, a pojedini muzeji pokretali su rasprave o kolonijalizmu, rodnom identitetu i načinu predstavljanja istorijskih ličnosti.
Kritičari upozoravaju da takve odluke potiskuju obrazovnu ulogu muzeja u korist ideoloških trendova.
Muzeji postoje da bi sačuvali i predstavili prošlost, a ne da bi je prepravljali prema današnjim političkim i društvenim merilima. Kada počnu da sklanjaju istorijske eksponate zato što ne ispunjavaju savremene ideološke zahteve, postavlja se pitanje čemu takvi muzeji uopšte služe.
