Zvaničnici nas uveravaju da smo potpuno bezbedni i da nam ne preti udar nekog ogromnog svemirskog tela. Ako je to tačno, zašto se onda za Konferenciju o planetarnoj odbrani 2027. godine priprema scenario zasnovan na „hipotetičkoj pretnji od udara“ veoma velikog asteroida? I zašto naučnici u Nacionalnoj laboratoriji Lorens Livermor proučavaju kako da nuklearnim oružjem unište ogroman asteroid koji se kreće ka Zemlji?
Ako nam ne preti nikakva opasnost, zar ti naučnici ne bi mogli da se bave nečim korisnijim? Povrh svega, NASA je nedavno završila tajnovitu operaciju poznatu kao „OSIRIS-REx“, tokom koje je letelica posetila asteroid, uzela uzorak njegovog materijala i vratila ga na Zemlju.
Dok se javnosti poručuje da smo bezbedni još decenijama, ulažu se ogromno vreme, novac i energija u pripreme za moguću pretnju od asteroida.
Da li oni znaju nešto što mi ostali ne znamo?
Uveren sam da se iza kulisa događa mnogo više nego što nam se govori.
Zvaničnici nikada ne iznose informacije koje bi mogle da izazovu paniku u javnosti, ali istovremeno ulažu ogromna sredstva u „sofisticirane programe planetarne odbrane“, čiji je cilj zaštita naše planete od „potencijalno opasnih asteroida“.
Da li bismo bili spremni kada bi se svemirsko telo koje predstavlja potencijalnu smrtonosnu pretnju našlo na putanji sudara sa Zemljom? I koliku bi štetu asteroid koji nam se približava zaista mogao da izazove?
Ova pitanja nalaze se u središtu sve sofisticiranijih programa planetarne odbrane, usmerenih na zaštitu naše planete od potencijalno opasnih asteroida. Međutim, čak i kada astronomi uspeju da identifikuju svemirsko telo koje bi moglo da predstavlja pretnju, ostaje mnogo nepoznanica. Potrebno je utvrditi njegovu veličinu, sastav, strukturu i moguće mesto udara, jer svi ti faktori mogu drastično da utiču na posledice njegovog ulaska u Zemljinu atmosferu.
Ako nam ne preti nijedno telo koje se približava Zemlji, zašto trošiti toliko novca na ovo?
Svakako postoje brojni drugi, veoma hitni problemi kojima su trenutno potrebna finansijska sredstva.
NASA ili uzalud troši naš novac ili se događa nešto drugo.
Zanimljivo je da NASA učestvuje i na Konferenciji o planetarnoj odbrani 2027. godine. Trenutno se sprovodi simulacija koja treba da pokaže kako bi vlasti reagovale kada bi se Zemlji približavalo svemirsko telo veličine onog koje je izazvalo Tungusku eksploziju.
Pored toga, NASA-in Centar za proučavanje objekata bliskih Zemlji (CNEOS) redovno učestvuje u vežbama planetarne odbrane osmišljenim da testiraju metode procene pretnji. Za konferenciju 2027. godine pripremaju se scenariji inspirisani jednim od najzabrinjavajućih vazdušnih eksplozivnih događaja u istoriji.
„Trenutna vežba koja se priprema za Konferenciju o planetarnoj odbrani 2027. zasniva se na hipotetičkoj pretnji od udara objekta približne veličine onog koji je izazvao Tungusku eksploziju“, izjavio je Viler za portal „Di Difrief“.
Za one koji nisu upoznati sa ovim događajem, Tunguska eksplozija se dogodila 1908. godine i sravnila sa zemljom približno 2.000 kvadratnih kilometara teritorije u Sibiru.
Tunguska eksplozija, ogromna detonacija za koju se procenjuje da se dogodila 30. juna 1908. godine, oko 7.14 časova ujutru, uz odstupanje od jednog minuta, nastala je na visini od pet do deset kilometara. Uništila je šumsko područje od približno 2.000 kvadratnih kilometara, odnosno oko 500.000 jutara, i spržila više od 100 kvadratnih kilometara borove šume u blizini reke Podkamena Tunguska u centralnom Sibiru, na teritoriji današnje Rusije.
Energija eksplozije procenjena je na ekvivalent do 15 megatona TNT-a, što je oko hiljadu puta više od snage atomske bombe bačene na Hirošimu 6. avgusta 1945. godine.
Zašto organizovati ovakvu vežbu ako apsolutno ne postoji opasnost da se sličan događaj dogodi u narednim decenijama?
I zašto je NASA upravo poslala malu svemirsku letelicu da uzme uzorak asteroida poznatog kao Benu i donese ga na Zemlju?
NASA je 30. septembra zvanično završila misiju OSIRIS-REx, prvu američku misiju u okviru koje je uzet netaknut uzorak asteroida i bezbedno dopremljen na Zemlju.
Svemirska letelica OSIRIS-REx, veličine kombija, čiji je naziv skraćenica od engleskog naziva „Istraživanje porekla, spektralna interpretacija, identifikacija resursa, bezbednost i istraživanje regolita“, posetila je asteroid Benu i prikupila uzorke. Reč je o drevnom svemirskom telu koje čuva netaknute ostatke iz perioda nastanka našeg Sunčevog sistema pre više od 4,5 milijardi godina. Među tim kosmičkim ostacima nalaze se osnovni organski sastojci, kakvi su možda doprineli nastanku života na Zemlji.
„Znao sam da će ovaj dan jednom doći, ali mi je ipak teško što je stigao“, napisao je na društvenoj mreži LinkedIn Dante Laureta, glavni istraživač misije OSIRIS-REx, koji radi na Univerzitetu u Arizoni. „Izuzetno sam ponosan na ono što smo zajedno postigli, ali istovremeno osećam iskrenu tugu što je ovo putovanje završeno.“
To je svakako bilo impresivno naučno dostignuće.
Ali za njega je potrošeno i mnogo novca.
Zašto taj novac ne usmeriti na nešto korisnije ako nam asteroidi ne predstavljaju nikakvu pretnju?
I zašto proučavati kako uništiti asteroide nuklearnim oružjem ako tokom ostatka ovog veka neće biti nijednog koji bi trebalo uništiti?
Šokantna studija koju su nedavno sproveli naučnici Nacionalne laboratorije Lorens Livermor izazvala je veliku pažnju.
Nova studija ove laboratorije koristila je napredne trodimenzionalne simulacije kako bi procenila koliko bi nuklearno oružje bilo efikasno u uništavanju opasnog svemirskog tela, poput velikog asteroida koji se nalazi na putanji sudara sa Zemljom.
Da, ovo zaista zvuči kao scenario iz nekog filma sa Brusom Vilisom koji sam nekada gledao.
Ali u tom slučaju, svemirsko telo koje je moglo da uništi čitavu civilizaciju zaista se kretalo ka nama.
Zašto naši naučnici sprovode toliko simulacija ako nam ne preti apsolutno nikakva opasnost?
U okviru novog istraživanja, tim naučnika sproveo je simulacije kako bi ispitao na koji način bi nuklearna eksplozija u blizini površine asteroida mogla da utiče na njega. Cilj bi bio da se materijal unutar asteroida brzo zagreje i pretvori u paru.
Naučnici su najpre sproveli više od 1.500 jednodimenzionalnih simulacija kako bi testirali ovaj pristup, a zatim su izveli tri potpuno trodimenzionalne simulacije. One su modelovale efekte nuklearne eksplozije na asteroid prečnika oko 160 metara, uz promenu faktora kao što su udaljenost asteroida u trenutku detonacije i pretpostavke o tome koliko bi se lako njegovo telo oštetilo u eksploziji.
„Ove simulacije pružaju nam mnogo detaljniju sliku o tome kako bi asteroid mogao da reaguje na pokušaj neutralisanja pretnje nuklearnom eksplozijom“, izjavio je u saopštenju Isaja Santistevan, koji je predvodio istraživanje. „Mogućnost da trodimenzionalno modelujemo oštećenja, lomljenje i kretanje materijala važan je korak ka unapređenju naše sposobnosti da procenjujemo različite mogućnosti planetarne odbrane.“
Nikada ranije u istoriji nije se ulagalo toliko sredstava u „planetarnu odbranu“.
Da li se to radi s razlogom ili je reč o ogromnom rasipanju javnog novca?
Verujem da postoje veoma ozbiljne pretnje o kojima se javno ne govori.
Kada se suočavaju sa ozbiljnom opasnošću, vlasti uvek nastoje da javnost održe što mirnijom.
To znači da joj ne govore istinu.
Naravno, svako bi trebalo da primeti da je naš deo kosmosa u poslednje vreme neobično aktivan.
Postavio sam Guglu pitanje o tome i dobio sledeći odgovor:
„Da, podaci Američkog meteorskog društva i lista Ju-Es-Ej tudej potvrđuju neuobičajen i značajan porast broja velikih vatrenih kugli na nebu tokom prvog kvartala 2026. godine, posebno do marta.“
Ove nedelje svedočimo vrhuncu meteorskog roja Orionida.
Meteorski roj Orionidi dostiže vrhunac večeras, u sredu, 21. oktobra, a aktivnost se nastavlja do ranih jutarnjih sati u četvrtak. Ovaj roj čine ostaci Halejeve komete koji sagorevaju pri ulasku u Zemljinu atmosferu.
U idealnim uslovima, daleko od svetlosnog zagađenja, Orionidi mogu da proizvedu oko 10 do 20 meteora na sat. Međutim, sjajan, rastući Mesec zakloniće neke od slabijih svetlosnih tragova. NASA navodi da bi Mesec trebalo da zađe oko tri sata ujutru po lokalnom vremenu, čime će se posmatračima otvoriti period tamnijeg neba pre izlaska Sunca.
Vatrene kugle na nebu kojima se ljudi trenutno dive ne predstavljaju pretnju.
Ali u daljini se nalaze ogromna svemirska tela.
Jednog dana sreća će nas napustiti i jedno od njih udariće u Zemlju.
Kada se to dogodi, sve će se promeniti, a milioni ljudi će iznenada izgubiti život.
