Pariz ponovo gori. Nasilni neredi potresaju francuske gradove, dok protesti zbog rastućih troškova života prerastaju u haos. Pljačke. Podmetanje požara. Više od 2.400 uhapšenih. Desetine povređenih policajaca. Istorijske gradske većnice zahvaćene plamenom. Ulice Pariza, Limuža i drugih gradova opustošene su. Dok levičarski demonstranti uzvikuju parole o „troškovima života“, plamen se uzdiže iznad naselja koja su nekada predstavljala simbole francuske slobode i kulture.
Neredi u Parizu: Presuda progresivnoj politici
Ovaj haos predstavlja surovu i neosporivu presudu decenijama liberalne i progresivne vlasti: taj politički projekat doživeo je potpuni neuspeh. Masovne migracije nisu samo velikodušan humanitarni čin. One predstavljaju svesno prihvatanje bezbednosnog rizika. One su pokretačka snaga snažnog straha među konzervativcima da bi evropska civilizacija mogla biti izmenjena iznutra, što jedni nazivaju „velikom zamenom stanovništva“, a mnogi liberali teorijom zavere.
Žan-Lik Melanšon, vatreni političar koji pokušava da politički profitira od ovih nereda, odavno ostavlja utisak prezira prema tradicionalnoj Francuskoj, njenoj veri i nacionalnom ponosu, koju opisuje kao „belu i ustajalu“. On se zalaže za „novu Francusku“ – mladu, urbanu, multikulturnu, kvir i probuđenu, odnosno usmerenu na ideologiju koja se na Zapadu naziva „woke“. On oličava stav da krajnja levica zapadne Evrope nije prijatelj Evrope. Ona je njen neprijatelj.
U Španiji je socijalistički premijer Pedro Sančez krenuo ka legalizaciji boravka za više od milion ilegalnih migranata u zemlji, čime bi im omogućio da se slobodno kreću širom Evropske unije. Ovaj potez izazvao je bes, uključujući i u evropskim političkim krugovima. Češki premijer Andrej Babiš nedavno je upozorio da bi, ukoliko se ovaj trend nastavi, zemlje srednje Evrope mogle biti primorane da „brane svoje granice“ i rasporede vojsku na nemačkoj granici.
Kriza u Seuti, španskoj enklavi u severnoj Africi, u kojoj je pre samo nekoliko meseci oko 80.000 migranata pokušalo da uđe na teritoriju Španije, predstavlja još jedno dramatično upozorenje na pritiske kojima su izložene evropske granice.
Sančez nije usamljen. On predstavlja širu briselsku evrobirokratiju: milijarde evra iz fondova Evropske unije slivaju se medijskim organizacijama i nevladinim organizacijama koje promovišu masovne migracije, dok ista birokratija pooštrava pravila Zakona o digitalnim uslugama i razvija inicijativu „Evropski štit demokratije“, čime, prema kritičarima, ograničava konzervativne glasove i narušava integritet demokratskog nadmetanja.
Rubiova vizija: Povratak zapadne civilizacije
Američki državni sekretar Marko Rubio prepoznao je ovaj izazov tokom svoje evropske turneje početkom oktobra, koja je obuhvatila Island, Grčku i Portugal. Razgovori o odbrani i energetskoj bezbednosti bili su važni, ali njegova ključna poruka stigla je iz Atine, u senci Akropolja.
Rubiо je pozvao na obnovu Zapada. Zatražio je povratak veličini, samopouzdanju, civilizacijskoj vitalnosti, ponosu na hrišćansko nasleđe i nacionalni identitet, kao i na „beskompromisno ostvarivanje nacionalne moći“.
Kritikovao je nadnacionalne birokratije, masovne migracije, ogromnu državu blagostanja za koju tvrdi da je podstakla društveni i ekonomski pad, „klimatski kult“ i otvorene granice.
Još oštrije je izneo svoj stav u februaru, na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji. Da li su „kraj istorije“ i trijumf liberalne demokratije zaista neizbežni? Ne, poručio je Rubio. To je bila zabluda. Prema njegovim rečima, Zapad mora da izgradi novo doba Zapada.
Administracija Donalda Trampa ne ostaje samo na rečima. Ona deluje. Finansijska sredstva preusmeravaju se sa globalističkih i „woke“ agendi ka konzervativnim glasovima, istraživačkim centrima i interesnim grupama širom Evrope i sveta.
Ako je Amerika spremna da se suprotstavi sve izraženijem skretanju Evropske unije ka demografskim promenama koje konzervativci opisuju kao zamenu stanovništva, političkom autoritarizmu i ekonomskoj neodgovornosti, onda to nije samo mešanje u evropska pitanja. To predstavlja snažan protivpritisak, upravo ono što je evropskim patriotama sada potrebno.
Donald Tramp je bio u pravu. Evropi je potrebna promena vlasti. Evropi je potrebna konzervativna revolucija.
Cena liberalnog neuspeha
Neredi, terorizam, širenje antisemitizma širom zapadne Evrope, uništavanje velikih spomenika i vekovnog kulturnog nasleđa – Seuta i Pariz predstavljaju dramatična upozorenja. Liberalni establišment pokazao se nemoćnim. Nije u stanju da upravlja čak ni sopstvenim gradovima. Evropske ulice pretvorio je u ratne zone, a prestonice u simbole predaje.
Budimo jasni kada je reč o onome što je na kocki. Evropa je vekovima bila u središtu zapadne civilizacije. Danas njeni temelji trunu pod teretom progresivnih dogmi. Otvorene granice podrivaju nacionalnu koheziju. Država blagostanja podstiče zavisnost od pomoći umesto samostalnosti. Klimatski kult odvlači pažnju od stvarnih opasnosti. Briselske birokrate regulišu gotovo sve, osim priliva stanovništva koji trajno menja demografsku sliku Evrope.
Današnja Evropa svedoči širenju paralelnih društava u gradovima od Pariza do Stokholma. Prema tvrdnjama autora, statistički podaci o kriminalu pokazuju da su pojedine migrantske grupe nesrazmerno zastupljene među počiniocima seksualnih napada, terorističkih dela i nasilja povezanog sa bandama. Neuspešna integracija produbljuje ogorčenost. Kulturni sukobi prerastaju u nerede kakvima danas svedočimo. Antisemitizam je u porastu: sinagoge su napadnute, a jevrejske zajednice izložene metama i pretnjama. Sve su to, prema ovom tumačenju, posledice demografskih promena koje levičarske elite predstavljaju kao „humanizam“.
Ipak, usred ovog očaja pojavljuje se tračak nade. Patriote se bude.
U Francuskoj, stranka Nacionalno okupljanje Marin Le Pen ostvaruje sve veću podršku politikom zasnovanom na suverenitetu, zaštiti granica i porodičnim vrednostima. U Nemačkoj Alternativa za Nemačku (AfD) postaje sve snažnija. Širom kontinenta milioni običnih Evropljana dele istu zabrinutost: naši preci izgradili su katedrale, univerzitete i državne institucije. Hoćemo li dozvoliti globalistima i progresivcima da to nasleđe prepuste istoriji?
Konzervativna revolucija: Izbor Evrope i novo zapadno doba
Govor Marka Rubija u Atini sažeo je suštinu ovog izazova. Podsetio je svet da se Zapad nalazi na prekretnici. Može da nastavi da slabi, da služi interesima neprijateljski nastrojenim prema njemu ili da sklizne u potpunu beznačajnost.
Povratak hrišćanskim korenima jača porodice i zajednice. Zdrav nacionalizam podstiče odanost i spremnost na zajedničko podnošenje tereta. Suverenitet vraća građanima demokratsku kontrolu nad sopstvenom sudbinom. To nisu načela koja nužno izazivaju podele. Naprotiv, ona predstavljaju stubove koji su nekada činili Zapad velikim.
Evropska dostignuća nisu nastala slučajno. Ona su proistekla iz spoja vere, razuma i uređene slobode. Ako te temelje zamenimo otvorenim granicama i „woke“ ideologijom, rizikujemo da dobijemo Pariz kakav danas gledamo: zapaljene zgrade, paralizovane gradove i sve manje poverenja među ljudima. Liberalni establišment pokazao je da nije sposoban da se izbori sa izazovima koji su pred njim.
Rubiova poruka je jasna: izgraditi novo zapadno stoleće. To podrazumeva snažnije borbene kapacitete, odlučnost za odbranu i politiku koja na prvo mesto stavlja nacionalne države i njihove građane. Trampova Amerika već deluje. I Evropa bi, prema ovom stanovištu, trebalo da sledi isti put: da se suprotstavi globalističkim mrežama i liberalnim elitama.
Neredi su poslali poruku. Seuta je pokazala šta se dešava na južnom frontu. Pariz je pokazao šta se dešava na unutrašnjem frontu.
Zapadna Evropa mora da se probudi i shvati da je liberalni eksperiment došao do kraja. Prošlo je i vreme samozadovoljstva i nečinjenja. Borba za suverenitet, identitet i budućnost civilizacije već je počela.
Pitanje više nije da li Evropa mora da se menja, već da li će njeni lideri imati hrabrosti da povedu tu promenu.
Nulta Tačka/RT
