Upozorenja o pripremi za vanredne situacije širom SAD, Evrope i Japana dobila su veliki publicitet u korporativnim medijima, koji su ih pretvorili u pravu histeriju među građanima. Jedno od ključnih pitanja jeste da li ova upozorenja potiču iz obaveštajnih izveštaja ili su rezultat delovanja globalističkih struktura iz duboke države, koje rade ono u čemu su najbolje: manipulišu javnošću putem medijskih naslova.
Teško je reći šta tačno podstiče paniku, ali broj naslova u korporativnim medijima koji pominju „pravljenje zaliha hrane“ naglo je porastao 23. oktobra i dostigao najviši nivo još od perioda panike zbog kovida 2021. godine.
Do utorka je interesovanje za temu „pravljenja zaliha hrane“ na društvenoj mreži Iks naglo poraslo, ali je od tada počelo da jenjava.
Ono što je nesporno jeste šta se dogodilo nakon što su ova upozorenja počela masovno da se pojavljuju u korporativnim medijima: u petak uveče u Poljskoj je počela da se razvija politička kriza, Iran je upozorio da bi svaki novi sukob sa SAD izazvao odmazdu „bez geografskih ograničenja“, a u subotu, do kasnih prepodnevnih sati, Ambasada SAD u Moskvi upozorila je na „verodostojnu pretnju od događaja sa velikim brojem žrtava“ u ruskoj prestonici.
Svi ovi događaji usledili su samo nedelju dana nakon pokušaja revolucije u Francuskoj, koji je doveo do višednevnih nereda, pljački, haosa i poniženja za vladu Emanuela Makrona.
Ostaje da se vidi da li su upozorenja o pripremama za vanredne situacije širom Zapada i među američkim saveznicima samo širenje straha ili su pretnje zaista ozbiljne i deo obaveštajnog biltena koji je prosleđen savezničkim državama.
Posebno je značajno što se sve ovo događa samo nekoliko dana pre američkih izbora za Kongres na polovini predsedničkog mandata, koji su zakazani za narednu nedelju.
