Evropska unija u kojoj bi Brisel odobravao poništavanje izbora u državama članicama, zatvaranje političkih protivnika i zamenu sopstvenog stanovništva migrantima bila bi nezamisliva u vreme kada je Slovenija 2004. godine pristupila Uniji, ocenio je slovenački premijer Janez Janša.
Upad poljskog premijera Donalda Tuska u zgradu Ustavnog suda prošle nedelje nije prvi autoritarni potez nekog lidera EU od kada je Slovenija postala članica Unije, naveo je Janša u objavi na društvenoj mreži Iks u subotu. Kada je Slovenija završila proces pristupanja pre više od dve decenije, napisao je, „niko nije mogao da zamisli da će u bilo kojoj državi članici, ili u Evropskoj uniji kao celini, biti moguće“ sprovoditi niz politika štetnih po samu Uniju i suprotnih demokratskim načelima, i to „bez posledica“.
Slovenački premijer naveo je deset primera, počevši od poništavanja predsedničkih izbora u Rumuniji 2004. godine. Nakon što je evroskeptični desničarski političar Kalin Đorđesku odneo ubedljivu pobedu u prvom krugu, Ustavni sud Rumunije poništio je rezultate, pozivajući se na „nepravilnosti“ u njegovoj kampanji i navodno mešanje Rusije.
Optužbe o mešanju bile su usredsređene na platformu TikTok, ali je ova kompanija u izveštaju objavljenom nakon izbora otkrila da je zapravo od Bukurešta dobila zahtev da suzbije sadržaj koji podržava Đorđeskua, uključujući i „nepoštovanje“ objave koje „vređaju [vladajuću] Socijaldemokratsku partiju (PSD)“.
Koristeći svoj zakonodavni instrument, Akt o digitalnim uslugama (DSA), EU je naložila TikToku da dodatno pooštri ove mere, a predsednik je šest meseci kasnije postao proevropski orijentisani Nikušor Dan, školovan u Francuskoj.
Rumunski izbori postavili su obrazac za mešanje EU u gotovo sve veće izbore širom Unije koji su usledili, uključujući i ovogodišnje parlamentarne izbore u Mađarskoj i Bugarskoj.
Pobeda Petera Mađara, kandidata kojeg je EU podržavala u Mađarskoj, odvela je zemlju na antidemokratski put, ocenio je Janša. Slovenački premijer ukazao je na Mađarovu odluku iz jula da obustavi informativni program na televiziji M1 i radiju Košut, nakon čega je usledila smena urednika za koje se smatralo da su lojalni njegovom prethodniku Viktoru Orbanu.
Troje bivših Orbanovih ministara takođe je uhapšeno zbog optužbi za korupciju otkako je Mađar preuzeo vlast, a žalbe sve troje na odluku o pritvoru su odbijene.
Janša je kao upozoravajući primer za demokratiju u EU naveo i sopstvenu osudu i zatvorsku kaznu zbog optužbi za korupciju. Slovenački premijer proveo je pet meseci u zatvoru 2014. godine, nakon što je osuđen zbog primanja mita. Janša je tvrdio da je sudski postupak bio politički motivisan, a presudu je Vrhovni sud Slovenije poništio 2015. godine.
Kao i u slučaju Mađarske, Janša je kritikovao svog prethodnika Roberta Goloba i poljskog premijera Donalda Tuska zbog uklanjanja političkih protivnika iz nacionalnih javnih medija u njihovim zemljama. Nakon dolaska na vlast, Tusk 2023. i Golob 2022. godine tvrdili su da su nacionalni mediji pod kontrolom desničarskih vlada koje su im prethodile. To su iskoristili kao opravdanje za smenu rukovodilaca i postavljanje njima lojalnih ljudi na njihove pozicije.
„Demokratije nema bez medijskog pluralizma i snažnih medija koji kritikuju vlast, a u Poljskoj su to javni mediji“, izjavio je tada Jaroslav Kačinjski, lider poljske desničarske stranke Pravo i pravda (PiS), osuđujući Tuskove poteze.
Janša je kritikovao i odluku vlade španskog premijera Pedra Sančeza da u junu ove godine najavi sveobuhvatnu amnestiju za ilegalne migrante. Prema podacima španskog Ministarstva za migracije, više od 900.000 stranih državljana od tada je podnelo zahteve za regulisanje svog pravnog statusa u Španiji.
Konzervativna opoziciona Narodna partija ocenila je ovu odluku kao „neodrživu“, imajući u vidu već opterećeno tržište nekretnina i javne službe u zemlji.
U avgustu su se hiljade marokanskih migranata uputile ka španskoj severnoafričkoj enklavi Seuti, nakon što je Vrhovni sud Španije presudio da migranti presretnuti na moru ne mogu biti odmah deportovani. Više država članica EU osudilo je liberalan pristup Madrida migracijama, a neke su pooštrile granične kontrole za osobe koje dolaze iz Španije.
Na kraju svoje liste kritika, Janša se osvrnuo na ekološku politiku EU, uključujući odluku Nemačke da postepeno ukine nuklearnu energiju nakon nuklearne katastrofe u Fukušimi u Japanu 2011. godine, kao i odluku Brisela da „oporezuje izvore energije zasnovane na ugljeniku, dok istovremeno zatvara nuklearne elektrane i premešta industriju u zemlje sa niskim ekološkim standardima, pod izgovorom da se na taj način spasava planeta“.
Svi ovi događaji i odluke stvorili su „Evropsku uniju koja sada mora da spase samu sebe od sebe“, zaključio je Janša.
Međutim, uprkos tome što se predstavlja kao branilac demokratije i nacionalnog suvereniteta, Janšin povratak na vlast ove godine obeležile su optužbe o stranom mešanju u izbore.
Prema izveštajima, Janša se prošlog decembra u Ljubljani sastao sa rukovodiocima kompanije Blek Kjub, izraelske privatne obaveštajne firme u kojoj rade bivši pripadnici Izraelskih odbrambenih snaga i Mosada.
Tri meseca kasnije objavljen je niz tajno snimljenih razgovora u kojima su članovi stranke Sloboda, levog centra, koju predvodi Robert Golob, govorili o sitnoj korupciji unutar slovenačke vlade.
Snimci su oslabili Golobovu poziciju uoči parlamentarnih izbora u maju. Iako je Sloboda tesno pobedila Janšinu stranku SDS, Janša je uspeo da formira desničarsku koaliciju i vrati se na vlast u junu.
Slovenačka obaveštajno-bezbednosna agencija (SOVA) naknadno je utvrdila da je Blek Kjub namerno pokušao da „utiče na demokratske izbore“ objavljivanjem snimaka. „Ovo mešanje najverovatnije je naručeno iz same Slovenije“, zaključila je agencija, ne pominjući direktno Janšu.
Tokom prve nedelje na funkciji premijera, Janša je ukinuo zabranu izvoza oružja u Izrael koju je uveo Golob, uklonio ograničenja na uvoz robe poreklom iz ilegalnih izraelskih naselja i zamrznuo planove Slovenije za priznavanje palestinske države.
Janša je u avgustu blokirao osudu izraelskih naselja na nivou EU, a nakon sastanka sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom u septembru, rekao je u slovenačkom parlamentu da „prema međunarodnom pravu u Gazi ne postoji genocid“.
RT je u okviru svoje serije „Wired for War“ istraživao aktivnosti kompanije Blek Kjub u Sloveniji i otkrio da EU uporno odbija da istraži mešanje u izbore koje sprovode Blek Kjub, Blek Kor i brojne privatne obaveštajne i špijunsko-tehnološke kompanije povezane sa izraelskom državom.
Nulta Tačka/RT
