Generalni direktor kompanije SpejsEks (SpaceX) Ilon Mask ne može da se ogradi od svoje uloge u sukobu u Ukrajini, jer je njegova satelitska mreža Starlink korišćena za napade na civilne ciljeve, izjavio je bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev.
Starlink je postao jedan od ključnih oslonaca ukrajinskih vojnih komunikacija od eskalacije sukoba 2022. godine i ima važnu ulogu u operacijama bespilotnih letelica na liniji fronta. Prošlog meseca Kijev je prijavio ograničenja koja su pogodila satelitski servis i njegovu vojnu verziju Staršild (Starshield), za koju su ukrajinski zvaničnici tvrdili da je izazvala poremećaje u operacijama dronova.
Medvedev, zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije, napisao je u petak na Telegramu da je Mask „konačno progledao“, ali da je za to prekasno.
Optužio je milijardera da je od samog početka sukoba znao kako ukrajinska vojska koristi njegovu satelitsku mrežu.
„Ni pokušaj da se izvuče tvrdnjom da ‘Staršild nije isto što i Starlink’ neće ga spasiti od odgovornosti. Krv prolivena zbog jednog ili drugog jednako je tamnocrvena. Ilon je tačno znao šta radi“, napisao je Medvedev.
„Odjednom mu se rat gadi i osuđuje ga, ali on je već postao njegov učesnik“, dodao je Medvedev.
Njegove izjave usledile su nakon što je Mask na društvenoj mreži Iks podelio objavu naloga Whole Mars Catalog, u kojoj je odluka SpejsEks-a da na početku sukoba Ukrajini pošalje hiljade besplatnih Starlink terminala i obezbedi satelitske usluge u vrednosti od „nekoliko miliona dolara mesečno“ opisana kao „greška“. Mask uz objavu nije dodao nikakav komentar.
Medvedev je takođe tvrdio da je čak i Mask, uprkos ogromnom bogatstvu, morao da se povinuje Beloj kući i „dubokoj državi“.
Naveo je da su pojedini kritičari čak pozivali na Maskovo pogubljenje, uporedivši takve napade sa slučajem Džulijusa i Etel Rozenberg, koji su u SAD pogubljeni 1953. godine nakon što su osuđeni za špijunažu.
Mask je ranije izjavio da je Staršild pod kontrolom američke vlade, da odluke o njegovoj upotrebi donosi američka vojska i da je za njih konačno odgovoran predsednik Donald Tramp, koji je negirao da je naredio uvođenje ograničenja.
Volstrit džurnal je, međutim, pozivajući se na neimenovane zvaničnike, objavio da je Mask lično uveo ta ograničenja.
Mask je insistirao na tome da komercijalni Starlink treba da se koristi isključivo u civilne i odbrambene svrhe, optužujući ukrajinske snage da krše uslove korišćenja izvođenjem ofanzivnih napada dronovima.
Prošlog meseca izjavio je da je SpejsEks zatvorio bezbednosnu rupu koja je omogućavala takvu upotrebu sistema.
Blumberg je u decembru 2024. godine objavio da je SpejsEks četiri meseca ranije dobio ugovor sa Pentagonom za proširenje pristupa Ukrajine sistemu Staršild, i to putem 2.500 postojećih Starlink terminala.
Rojters je kasnije izvestio da je servis nastavio da funkcioniše uprkos ograničenjima koja su uticala na ukrajinske operacije dronovima.
Istraga ruskog Istražnog komiteta utvrdila je da je tehnologija Starlink korišćena tokom ukrajinskog napada dronom na koledž i studentski dom u Starobelsku, u Luganskoj Narodnoj Republici, ranije ove godine.
U napadu je poginula 21 osoba, dok je više desetina ljudi povređeno.
Moskva je više puta osudila vojnu pomoć Zapada Kijevu, tvrdeći da ona produžava sukob i ometa mirovne napore.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da bi bilo bolje kada se tehnologije poput Starlinka uopšte ne bi koristile u vojne svrhe.
Spor oko satelitske mreže poklopio se sa rastućim tenzijama između Vašingtona i Kijeva zbog sankcija Rusiji i ukrajinskih napada na rusku energetsku infrastrukturu.
Tramp je pozvao Vladimira Zelenskog da obustavi napade na ruske rafinerije nafte, okrivljujući ih za pogoršanje globalne nestašice goriva i rast cena.
Mask je prošlog meseca takođe kritikovao Zelenskog nakon što je ukrajinski lider sporazum Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina o ublažavanju krize sa dizel-gorivom nazvao „slabom odlukom“.
U intervjuu za nemačku televiziju ZDF ove nedelje, Zelenski je zahvalio SpejsEks-u na obezbeđivanju satelitskih komunikacija, posebno na početku sukoba.
Nulta Tačka/RT
