Suosnivač Majkrosofta Bil Gejts upozorio je da bi veštačka inteligencija mogla da izazove pandemiju smrtonosniju od kovida 19. Govoreći na samitu „Budućnost veštačke inteligencije“, koji je organizovao Fajnenšel tajms, Gejts je kritikovao nedostatak državnog nadzora nad biološkim pretnjama i sajber-napadima koji mogu nastati usled zlonamerne upotrebe veštačke inteligencije.
On je takođe optužio administraciju američkog predsednika Donalda Trampa da blokira uvođenje ključnih zaštitnih mera za sprečavanje ovakvih rizika.
Pretnja od biološkog oružja
Gejts je izjavio da bi biološka katastrofa izazvana veštačkom inteligencijom mogla da bude čak 50 puta strašnija od prirodno nastale pandemije.
Prema njegovim rečima, napredni modeli veštačke inteligencije značajno snižavaju tehničke prepreke za stvaranje patogena, zbog čega je sinteza virusa postala lakša. Ranije je za stvaranje smrtonosnih virusa bilo potrebno specijalizovano znanje, ali bi veštačka inteligencija mogla da ukloni deo tih prepreka i omogući pojedincima ili nedržavnim grupama da prevaziđu tehničke izazove koji su im ranije bili nedostupni.
Dodatni problem predstavlja činjenica da određeni broj programera objavljuje modele sa otvorenim parametrima, što korisnicima omogućava da ih preuzmu i pokreću na sopstvenim računarima, pod uslovom da raspolažu odgovarajućim računarskim resursima.
Osobe koje žele da zloupotrebe ove sisteme mogle bi da pokušaju da izmene modele kako bi oslabile ili uklonile ugrađene bezbednosne filtere i mehanizme za nadzor. Nakon uklanjanja tih zaštita, modeli bi mogli da pružaju štetna uputstva za rad sa opasnim biološkim agensima, a da pritom ne šalju upozorenja kompanijama koje su ih razvile.
Gejts je naglasio da svaki model koji može da pomogne u osmišljavanju novih molekula mora biti pod strogim nadzorom.
Upozorio je i da halucinacije veštačke inteligencije mogu aktivno doprineti osmišljavanju potpuno novih varijanti smrtonosnih patogena sa kojima se ljudski imuni sistem ranije nije susretao.
Prema njegovoj proceni, biološki incident uz pomoć veštačke inteligencije mogao bi da izazove čak 15 miliona dodatnih smrtnih slučajeva širom sveta u poređenju sa pandemijom kovida 19, koja je trajala od 2020. do 2022. godine.
Napadi na kritičnu infrastrukturu i političke prepreke
Umesto da se oslanjaju isključivo na stručnost ljudskih hakera u otkrivanju bezbednosnih propusta, napredni sistemi veštačke inteligencije mogu da analiziraju ogromne količine softverskog koda i traže bezbednosne slabosti.
Na taj način mogu da otkriju ranije nepoznate ranjivosti. Kada se takav propust pronađe, pojedini sistemi veštačke inteligencije mogli bi da pomognu u razvoju i izvršavanju koda za njegovo iskorišćavanje.
Gejts je upozorio da to predstavlja neposrednu pretnju za kritične sisteme čiji bi kvar mogao da izazove ozbiljne posledice. Među njima su elektroenergetske mreže, gradski vodovodni sistemi i informatički sistemi bolnica.
Gejts je kritikovao i politički pristup regulisanju veštačke inteligencije.
Administracija predsednika Donalda Trampa dala je prednost samoregulaciji zasnovanoj na tržišnim principima, podržavajući dobrovoljne mere zaštite koje razvijaju tehnološke kompanije.
Gejts odbacuje takav pristup, ističući da dobrovoljne zaštitne mere možda neće biti dovoljne kada se kompanije suoče sa tržišnom konkurencijom. Kada se vodeće korporacije bore za tržišni udeo, komercijalni pritisci mogu da potisnu bezbednosna pitanja u drugi plan.
Sjedinjene Američke Države odbacile su napore za uspostavljanje međunarodnih smernica za veštačku inteligenciju, uključujući inicijativu Grupe 20 (G20), ocenjujući je kao „globalističku šemu“.
Gejts je ukazao na to da su vodeće laboratorije za razvoj veštačke inteligencije u velikoj meri koncentrisane u SAD, zbog čega američko odbijanje učešća dodatno otežava postizanje međunarodnog dogovora o bezbednosnim merama.
Ukoliko SAD ostanu izvan takvih sporazuma, mere koje usvoje druge zemlje neće biti obavezujuće za Vašington.
