Predsednik Izraela Isak Hercog saopštio je da će lideru opozicije Gadiju Ajzenkotu poveriti mandat za formiranje nove vlade, što predstavlja veliki politički udarac za premijera Benjamina Netanjahua nakon što prošlomesečni parlamentarni izbori nisu doneli jasan pobednički blok.
Hercog je u subotu obavestio i Ajzenkota i Netanjahua o svojoj odluci. Bivši načelnik Generalštaba izraelske vojske, koji predvodi centrističku stranku Jašar, imaće 28 dana da formira koaliciju, uz mogućnost produženja roka za još dve nedelje.
Tokom konsultacija održanih ranije ove nedelje, Ajzenkot je dobio podršku 67 poslanika u Knesetu, koji ima ukupno 120 mesta, dok je Netanjahua podržalo svega 46 poslanika. Ipak, ove podrške ne garantuju da će Ajzenkot uspeti da sastavi funkcionalnu vladu.
Netanjahuov Likud osvojio je najviše glasova među pojedinačnim strankama na izborima 27. oktobra, ali je njegov desničarski i verski blok osvojio samo 53 mandata, što je manje od 61 koliko je potrebno za parlamentarnu većinu. Četvorostruka opoziciona koalicija koju predvodi Ajzenkot osvojila je svega 48 mandata, dok dve stranke predvođene Arapima, koje zajedno imaju rekordnih 19 mesta u parlamentu, sada drže ključ za formiranje vlasti.
Ajzenkot je isključio mogućnost uključivanja arapskih stranaka u svoju vladu, dok se nekoliko njegovih saveznika protivi čak i oslanjanju na njihovu podršku izvan vladajuće koalicije. Druga mogućnost je dogovor sa ultraortodoksnim strankama, koje su tradicionalno bile saveznici Netanjahua, ali neslaganja oko izuzeća od obaveznog služenja vojnog roka ostaju velika prepreka.
Ultraortodoksna stranka Ujedinjeni judaizam Tore, koja ima sedam mandata, posebno je značajna jer tokom predsedničkih konsultacija nije podržala Netanjahua i nagovestila je spremnost za pregovore sa Ajzenkotom.
Netanjahu je u međuvremenu u subotu pozvao na formiranje široke vlade nacionalnog jedinstva, koja bi uključivala i njegove sadašnje koalicione partnere. Tvrdio je da bi takav savez „trajno uklonio nuklearnu pretnju iz Irana“. Takođe je upozorio da bi vlada koja zavisi od arapskih stranaka, za koje je optužio da podržavaju Hamas, predstavljala pretnju opstanku Izraela.
Ajzenkotova stranka Jašar odbacila je ovaj poziv, optužujući Netanjahua za produbljivanje podela u izraelskom društvu. Istovremeno je pozvala Likud da napusti savez sa „ekstremistima“ i pridruži se vladi nacionalnog jedinstva pod Ajzenkotovim vođstvom.
Politički zastoj usledio je nakon žestoke predizborne kampanje, koju su obeležili američko-izraelski rat protiv Irana, izraelske vojne operacije širom regiona i duboke podele oko Netanjahuovog rukovođenja zemljom.
Aktuelni premijer vodio je kampanju obećavajući nastavak ofanzive na Teheran i rušenje iranske vlade. Nasuprot tome, Ajzenkot je doveo u pitanje potrebu za još jednom vojnom operacijom i optužio Netanjahua da nije ostvario ciljeve prethodnog rata.
Netanjahu, koji je najduže bio na funkciji premijera u istoriji Izraela, proveo je na tom mestu više od 19 godina tokom tri odvojena mandata. Njegovi raniji neuspesi u formiranju stabilnih vlada doprineli su dugotrajnoj političkoj krizi, tokom koje je Izrael između 2019. i 2022. godine održao čak pet parlamentarnih izbora.
Ukoliko Ajzenkot ne uspe da obezbedi parlamentarnu većinu u predviđenom roku, Hercog bi mogao da poveri mandat drugom kandidatu, potencijalno ponovo Netanjahuu. Ako politički zastoj potraje, Izrael bi na kraju mogao da bude primoran da raspiše još jedne parlamentarne izbore.
Nulta Tačka/RT
